Da li znate šta jedete?

Kada ste poslednji put sipali sadržaj omiljene supe iz kesice u vrelu vodu u šerpicu i pomislili: “E, ovo je prava, topla mirisna, domaća supica”? Budući da je došla iz kesice, verovatno ste upravo pojeli tanjir supe punu hemijskog koktela dostojnog ozbiljne istraživačke laboratorije, a ne bakinog lonca.

Dobrodošli u svet industrijskih supa. Sigurno ne znate da se u proizvodnji supe iz kesice, umesto kostiju koriste arome kostiju, umesto povrća boje povrća, a umesto prave masnoće hidrogenizovana biljna mast i mononatrijum-glutaminat (MSG).

Instant supa ili ekspresno trovanje?

Sadržaj jedne prosečne kesice supe zvuči kao recept iz crtanog filma u koma zla veštica sprema večeru. Evo šta keisca vaše omiljene supe sadrži:

• E621 – mononatrijum glutaminat: poznat po veštački pojačivač ukusa. I da, posebno je poznat i po glavoboljama, mučnini i zagonetnim osećajima “kao da me neko pritiska”.
• hidrogenizovana biljna mast: industrijski otpad koji nasteje kao nusproizvod u industriji ulja. Retko ćete naići na neki proizvod koji umesto prave masnoće ne sadrži hidrogenizovanu biljnu mast. gde ga nema, Inaće ona ima ima neobičnu osobinu, da se taloži u arterijama, krvnim sudovimna a posebno u debelom crevu.
• arome: ponekad, prirodne, a ponekad identične prirodnim a nejčešće veštačke. Zaključak je jednostavan.Opet je laboratorija umešala svoje prste.
• boje naravno, jer bez jarko žute ko bi poverovao da je to supa?

I sve to u jednoj jedinoj, tankoj, šuškavoj kesici koja deluje bezazleno kao bakica koja prodaje ljubičice na ulici.

Kako se prave industrijske supe?

Zaboravite lonce, domaće kokoške i povrće iz bašte. Čak i kobasice koje msilimo da sasdrže meso, imaju svega 30% mesa. A kada su nazovi supe u pitanju, prava industrijska supa se pravi otprilike ovako:

1. U laboratoriji se dizajnira ukus: da, ukusi se “dizajniraju” kao parfemi.
2. Dodaju se pojačivači ukusa koji zavaravaju mozak da jede nešto „prirodno”.
3. Boje i zgušnjivači: jer ne možeš da imaš „gustu” supu bez ijednog povrća u njoj, zar ne?
4. Pakovanje u kesice koje traju duže od vašeg detinjstva.
5. Jedino što je pravo u toj “domaćoj” supi su  testenina i preko svake mere so, jer priznaćete, supe iz kesice su izizetno slane.

Koliko je to zdravo – a koliko otrovno?

Nutricionisti zvone na uzbunu već godinama. Industrijske supe su, u najboljem slučaju, bezvredne  bez pravih nutrijenata, bez vlakana, bez proteina. Samo so i hemija. Sve to se podvlači po zajednički naziv aditivi u hrani.

U najgorem slučaju?

• podižu pritisak zbog soli,
• zavaravaju mozak zbog pojačivača ukusa,
• utiču na hormone – zbog veštačkih aroma koje imitiraju prirodne supstance.

I onda se pitate zašto ste gladni 30 minuta nakon “supa ručka”?

Supa, pire i ostali “instant rođaci”

Nije problem samo u supama. Tu su i:

• instant pire krompir: pahuljice krompira + emulgatori + boje,
• instant sosovi: savršen miks E-brojeva i lažnog začinjavanja,
• supe sa “komadićima mesa”: koji zapravo nikada nisu videli meso.

Na deklaraciji sve piše, ali… ko to stvarno čita? Možda bi i pročitao, da nisu sitna slova, a priznaćete da kada idemo u kupovinu, ponesemo torbu i novčanik a ne mikroskop da bi lčitali deklaracije.

Zašto to ljudi jedu?

Odgovor je vrlo prost. Zato što je brzo, jer je jeftino i izgleda kao hrana, koja je štaviše izuzetno ukusna. Danas, u svetu, u kome sve mora da traje 3 minuta, čak je i supa morala da se prilagodi. Problem je samo što naše telo i dalje živi u ritmu domaće supe koja se krčka dva sata.

Gde je nestala domaća supa?

Domaća supa ne mora da se kuva tri sata. Može da se zamrzne, čuva u frižideru, spakuje u teglu a ne da se zameni lepom kesicom. Jer danas je sve instant. A spisak loših industrijskih namirnica je podugačak.

Pročitajte i šta sve sadrži čokolada

PAD KVALITETA ČOKOLADE