U svakoj kuhinji – flaša ulja. I svi mislimo da znamo šta kupujemo. Ali da li ste se ikada zapitali šta se zaista krije u vašoj bočici ulja? Da li koristite nešto dobro – ili otrov?
Šta su rafinisana ulja?
Rafinisana ulja su industrijski obrađena ulja dobijena iz semena biljaka poput suncokreta, soje, kukuruza, repice. Proces uključuje visoke temperature, pritisak i – verovali ili ne – hemikalije.
Da bi ulje bilo „lepo“ na oko – bistro, bez mirisa i ukusa – ono prolazi kroz rafinaciju: dezodoraciju, izbeljivanje, neutralizaciju. Naravno, tu hemija igra glavnu ulogu, jer bez nje se ne bi dobio željeni efekat - lepa boja, miris, gustina, pa i ukus! Zvuči kao tretman za kosu, ali ovo ide u tanjir.
Šta su nerafinisana (hladno ceđena) ulja?
Nerafinisana, poznata i kao hladno ceđena ulja, dobijaju se mehaničkim ceđenjem bez dodatka hemikalija i visoke temperature. Ova ulja su prirodnija, tamnija, intenzivnijeg ukusa i mirisa.
Sadrže više vitamina E, esencijalnih masnih kiselina, antioksidanasa i fitonutrijenata. Ukratko – zdravlje u tečnom obliku.
Rafinisana i nerafinisana ulja – glavne razlike
| Karakteristika | Rafinisana ulja | Nerafinisana ulja |
|---|---|---|
| Proces proizvodnje | Visoka temperatura, upotreba hemikalija | Mehaničko ceđenje, bez hemikalija |
| Ukus i miris | Neutralni | Prirodni, izraženi |
| Boja | Svetla, bistra | Tamnija, mutnija |
| Nutritivna vrednost | Niska | Visoka |
| Rok trajanja | Dug (zahvaljujući aditivima - hemikalijama) | Kraći (ali prirodan) |
| Cena | Niža | Viša (ali s razlogom) |
Da li su rafinisana ulja štetna?
Nažalost, jesu – i te kako. Posebno kad se koriste često i na visokim temperaturama. Evo zbog čega:
- tokom rafinacije nastaju trans masti, koja izazivaju taloženje na krvnim sudovima i debelom crevu, što za posledicu ima pojavu srčanih oboljenja, gojaznost, insulinsku rezistenciju pa čak i nekih vrsta raka.
- rafinisana ulja ne sadrže korisne nutrijente – u procesu prerade gotovo sve korisno biva uništeno jer se tokom prerade podvrgavaju visokim temperaturama
- sadrže tragove hemikalija korišćenih u obradi, uključujući heksan, rastvarač koji se koristi u industriji plastike.
Upozorenje: studije su pokazale da konzumacija rafinisanih ulja svakodnevno povećava rizik od hroničnih bolesti. Jedna kašika dnevno, svaki dan, i za deset godina nećete znati šta vas je snašlo. U tu kategoriju spada i margarin, koji je takođe čista hemija i nastaje kao nusproizvod prilikom proizvodnje ulja.
Pa da li treba u potpunosti izbaciti rafinisana ulja?
Ovo je pitanje za milion dolara, jer uz njega ide još jedno. Ako su rafinisana ulja štetna, zašto ih proizvode? Idealno – da! Ne koristite ih! Realno – teško ih možemo izbaciti, jer su jeftina i vrše posao. Svaki put kada ih koristite, siguran sam da pomislite, evo još sada i neću više. Dokle god ih ima u prodaji, kupovaćemo ih, da se ne lažemo. Međutim, smanjenje unosa i prelazak na nerafinisana ulja gde god je moguće može imati ogroman pozitivan uticaj na zdravlje.
Na primer:
- za salate koristite hladno ceđeno maslinovo, laneno ili bundevino ulje ili bilo koje hladno ceđeno
- za pečenje i prženje umereno koristite nerafinisano kokosovo ulje ili maslac, jer bolje podnose visoke temperature. A najbolje je mast, stara dobra svinjska! Lažu nas da korišćenje svinjske masti izaziva povećanje štetnog holesterola. Upravo suprotno. Rafinisana ulja su zaslužna za to.
Koje nerafinisano ulje je najbolje?
Zavisi od namene. Evo nekoliko primera:
- maslinovo ulje – za salate, kuvanje na niskoj temperaturi.
- kokosovo ulje – za prženje, pečenje.
- laneno ulje – za dodavanje u gotova jela (ne zagrevati!).
- ulje od konoplje, oraha, lešnika, bundeve – prava poslastica za salate i završne ukuse.
Šta reći na kraju?
Rafinisana ulja jesu praktična, ali kad shvatimo koliko nas mogu koštati – ni jedna flaša nije vredna zdravlja.
Ako već pazite na to da voće perete i da nema pesticida, meso birate, da bude sveže i bez antibiotika a volite integralni hleb, neka i ulje bude izbor zdravlja, a ne hemija.
Evo još malo o uljima:
