ZAVRŠAVA LI SRPSKA ČOKOLADA NA DNU LESTVICE ZBOG SASTOJAKA KOJE SADRŽI
Da li iko proverava čokoladu koju jedemo?
Čokolada je sinonim za radost. Savršen poklon za decu, prijatelje, pa čak i one ozbiljnije sladokusce. Njeni oblici i ukusi su danas raznovrsniji nego ikada: od mlečnih varijanti, do onih sa lešnicima, kandiranim voćem, pa čak i ljutom paprikom! Ali koliko smo sigurni u kvalitet onoga što kupujemo? Da li ste ikada pomno pročitali deklaraciju na omiljenoj čokoladi?
Nažalost, srpska čokoladna industrija često stavlja profit ispred kvaliteta, prilagođavajući sastav radi uštede, a ne ukusa. Kakao masa, kako puter i šećer su osnovni sastojci crne čokolade, ali realnost u našim prodavnicama je daleko od idealnog i dobrog. Velke konditorske fabrike imaju interne kontrole kvaliteta tako da iz fabrika, čokolade izlaze kao dobre ali sasatav se ne kontroliše. Sastav čokoalde određuje kvalitet. Malo je konfuzno ali realno. Kada pročitamo deklaraciju na čokoladi videćemo da ona sadrži gomilu aditiva i ne baš dobrih sastojaka uključujući razne masnoće (hidrogenizovane ili ne) dok direktne masnoće iz kakao putera gotvo jedva da ima.
Da li naše čokolade mogu da prođu EU standarde?
Evropska unija postavlja stroge standarde za hranu koja se plasira na njeno tržište. Hrvatski proizvođači, na primer, morali su da prođu sve testove kvaliteta nakon ulaska u EU, dok srpske čokolade još nisu prošle kroz tako rigorozna ispitivanja. Rezultat? Naše čokolade bi automatski pale u D klasu–najgoru!
Čak i najbolji srpski proizvođači jedva bi dostigli C klasu, dok bi mnoge čokolade potpuno podbacile. Kada Srbija jednog dana postane deo EU, proizvođači će morati da se suoče sa ovim izazovom. Paradoks je da domaćih fabrika skoro da i nemamo jer su sve prodate strancima koji upravljaju proizvodnjom. Na prste jedne ruke bi mogle da se nabroje čokolade koje imaju kvalitet koji zadovoljava osnovne parametre sastava. Sa druge strane imamo zanatske i male proizvođače koje tek niko ne kontroliše. Ti proizvođači se kunu da prave dobru čokoladu a na nama je da im verujemo.
"Neiskrene" deklaracije. Šta zapravo jedemo?
Prosečan kupac retko čita sitna slova na deklaracijama. Nažalost, ono što piše često nije u skladu sa sadržajem čokolade premda po Zakonu o deklaracijama one bi trebalo da su tačne. Mnoga domaća preduzeća koriste sastojke niskog kvaliteta, kao što su hidrogenizovane biljne masti, koje su daleko od onoga što bi trebalo da se nađe u pravoj, kvalitetnoj čokoladi. Palmina mast, jeftin i loš sastojak, čini gotovo 80% proizvoda, dok pravi kakao delovi igraju sporednu ulogu. Sve to za posledicu ima da se u prodaju šalje loša čokolada uz opravdanje da smo toliko osiromašili da dobru čokoladu čija bi cena bila visoka nebi imao ko da kupi.
Ovim opravdanjem proizvođači hoće da sklone krivicu. Zašto kupci u Srbiji nemaju pravo da biraju? Cena čokolade je drastično skočila usled povećanja cene kakaa na svetskoj berzi što je dalo slobodu proizvođačima da podignu cene i smanje udeo kakao delova što su i napisali na deklaraciji. Tako da danas imamo veoma mali broj proizvođača koji proizvode kvalitetnu čokoladu sa odgovarajućim procentom kako delova i kakoa putera. Prava čokolada je ona koja sadrži preko 40% kakao delova a to ruku na srce retko koja čokolada da ima, koja stoji na policama u prodavnicama u Srbiji. Kako puter se menja jeftinim i lošim biljnim mastima uz dodatak gomile ostalih sastojaka koji počinju sa E.
Zašto srpske čokolade nisu u rangu evropskih?
Kao i uvek, radi se o profitu. Srpski proizvođači koriste jeftine sastojke kako bi uštedeli na troškovima, a istovremeno izbegavaju detaljna ispitivanja koja bi otkrila pravi kvalitet. Rezultat? Čokolade koje konzumiramo nisu ni blizu evropskim standardima. Ako Srbija želi da se nađe na policama EU, domaći konditori bi morali ozbiljno da podignu kvalitet svojih proizvoda.
Pročitajte i ovo
