Zašto se i dalje držimo loše čokolade — iako znamo da nije dobra
Na žalost, naša svakodnevica postala je loša čokolada, iako to retko priznajemo. Čokolada mi je omiljena poslastica, ali upravo zato me i boli činjenica da sve više proizvođača na tržište plasira proizvode koji samo liče na čokoladu — po obliku i boji. U sastavu, kvalitetu i ukusu, to je najčešće samo industrijski trik koji malo toga ima zajedničko sa onim što bi prava čokolada trebalo da bude.
SRBIJA JE VELIKI PROIZVOĐAČ ČOKOLADE PREMA UKUPNOM BROJU STANOVNIKA ALI JE MALI POTROŠAČ
Belgija i Švajcarska vole da se hvale kako se u tim zemljama jede najviše čokolade.Taj podatak možemo da prihvatimo, jer su te dve zemlje poznate po proizvodnji dobre čokolade.
Ali verovali ili ne, Amerika i Velika Britanija su dva ubedljivo najveća tržišta koja prosto tamane čokokoladu .
Koja god kompanija uspe da se probije na jedno od ta dva tržišta ne mora da brine za svoju budućnost. Količina slatkiša koja se dnevno proda u Americi i Velikoj Britaniji premašuje zbirnu dnevnu prodaju u svim ostalim zemljama na svetu. Izuzetak su Brazil, Meksiko i Kina gde postaju sve prisutniji kao poželjno tržište. Međutim, u tim zemljama nema tradicije u konzumaciji konditorskih proizvoda.
Još dve zemlje koje su takođe među vodećim u potrošnji čokolade su Turska i Rusija. Rusija ima ozbiljnu konditorsku industriju i još uvek proizvodi izuzetnu čokoladu. Premda ima veliko domaće tržište, nije preterano bila zainteresovana za izvoz a posebno ne sada kada su na snazi sankcije.
Da li ste nekada probali ovu kombinaciju? https://zelenanit.rs/topla-cokolada-avokado-cimet/
Što se Srbije tiče, ona je po potrošnji čokolade na dnu lestvice. Imamo razvijenu konditorsku industriju koja je mahom skoncentrisana u Vojvodini. Naši konditori podmiruju potrebe Srbije za čokoladom i ostalim industrijskim slatkišima. Dobar deo proizvodnje se izvozio u Rusiju. Sada je nešto drugačija situacija, izvozimo i dalje ali se svakako ne možemo uporediti sa svetskim liderima u proizvodnji, koji ne samo što proizvode kvalitetan proizvod već ga proizvode u velikim količinama gde Srbija ne može ni da priđe.
VOLELI BI DA IZVOZIMO SAMO NE ZNAMO KAKO
Prvo što bi trebalo da uradimo je da značajno povećamo kvalitet čokolade.To je prvenstveno usled činjenice da su strana tržišta naviknuta na kvalitet. Potrošači u svetu su naviknuti na specifičan ukus, imaju permium proizvode i tu nema varanja, posebno, ukoliko bi poželeli da izvozimo. Naša čokolada bi prvo morala da prođe ozbiljne kontrole kvaliteta.
VEĆA PROIZVODNJA VEĆI I UVOZ SIROVINA
Da bi krenuli u ozbiljnu proizvodnju čokolade uvozili bi samo kakao, dok sve ostalo imamo kod nas. Proizvodnju lešnika, šećera, mleka, mlečne masti itd…Tu se prevashodno misli na kvalitetne sastojke koji nesumnjivo mora da sadrži čokolada proizvedena za izvoz. Deo takve proizvodnje bi se ponudio i domaćim potrošačima koji bi bili spremni da plate takav proizvod.
I DA ZASLADIMO SA ČOKOLADNOM BANANICOM
U toku Prvog svetskog rata austrijska kompanija Casali počela je da pravi čokoladne bananice u fabrici u Beču. To je bio prvi proizvod takve vrste i delio se uglavnom vojnicima ( slatkiši imaju veoma važnu ulogu u ratu, jer daju energiju i važi pravilo da jedna štangla čokolade vojniku daje snagu za ceo dan ). Te Casali bananice su od svog nastanka ostale nepromenjene. Prave ih od vrhunskih sastojaka i sadrže pravu pulpu banane (i to ne bilo koje vec popularne Chiquita banane).
Naša bananica je počela u fabrici Soko Štark da se proizvodi sredinom 60-ih godina kao imitacija tih popularnih Casali bananica. Ali porediti ta dva proizvoda je zaista kao da se porede fića i avion, jer su po sasatavu ogromna razlika. Naše bananice nikada nisu ni imale pravu pulpu banane u sebi, već je u pitanju obično penasto punjenje (šećer, glukozni sirup, belance u prahu) prekriveno kakao prelivom (oni ga reklamiraju kao čokoladni preliv, ali to nije tačno), plus u to penasto punjenje sadrži gomilu veštačke arome i boje.
Ali opet, naše bananice su ukusne, lepo mirišu i generacijama su prisutne kod nas. Ko je imao priliku da uporedi naše sa austrijskim verovatno je osetio razliku.
U nastavku
