U periodu kada nam je stočarstvo na granici rentabilnosti i kada se mnpge farme gase, hajde da pogledamo gde bi moglo da se uštedi. Hrana čini između 60 i 70 posto ukupnih troškova stočarske proizvodnje. Upravo tu leži najveći potencijal za uštedu, ali i najveći rizik ako se pristupi nepromišljeno. Ekonomična ishrana stoke ne znači hranjenje lošijim sirovinama. Naprotiv, znači pametniju organizaciju, bolje planiranje i primenu osnovnih principa animalne ishrane.

Zelena nit okuplja poljoprivrednike koji to već znaju. Ipak, nikad nije loše sistematizovati znanje na jednom mestu.

Zašto ishrana čini ili ruši profitabilnost farme

Smanjivanje troškova ne počinje u prodavnici stočne hrane. Pre svega, počinje na papiru. Farmer koji zna koliko njegovi resursi vrede i šta tačno stoka treba, može da donosi odluke koje štede novac. Pri tome ne žrtvuje zdravlje ni produktivnost grla.

Zbog toga ekonomična ishrana stoke uvek polazi od jednog principa koji glasi: optimizuj ono što već imaš, pa tek onda kupuj ono što nedostaje.

Energija i proteini kao dva noseća stuba svakog obroka

Svaka stočna hrana mora da zadovolji dve osnovne potrebe: energetsku i proteinsku. Energija pokreće životinje i pogoni proizvodnju mleka ili prirasta. Proteini, s druge strane, grade tkivo i podržavaju imunitet.

Mnogi farmeri prave istu grešku pa previše troše na skupe proteinske koncentrate. A zapravo, kvalitetna kabasta hrana može da pokrije znatan deo tih potreba. Dobro osušeno livadsko seno bogato leguminozama, na primer, može da zameni deo sojine sačme bez štete po prinos.

Zato ekonomična ishrana stoke uvek počinje analizom kabaste hrane. Koncentrati dolaze kao dopuna, nikako kao osnova.

Analiza hrane: investicija koja se višestruko vraća

Laboratorijska analiza silaže, sena ili trave sa pašnjaka jedan je od najjeftinijih koraka ka manjim troškovima. Cena analize je mala. Međutim, bez nje farmer ne zna šta hrana zaista sadrži pa kupuje dodatke koji mu možda uopšte nisu potrebni.

Poznavanjem sadržaja suve materije, proteina i energetske vrednosti, moguće je precizno izračunati šta stoci nedostaje. Bez tih podataka, farmer pogađa. A pogađanje u ishrani uvek košta.

Sezonsko planiranje i sopstvena proizvodnja kabaste hrane

Sopstvena proizvodnja kukuruza za silažu ili livadskog sena može znatno da smanji zavisnost od tržišta. Čak i na manjim gazdinstvima, kombinacija pašnjaka i krmnog bilja pokriva dobar deo godišnjih potreba.

Ukratko, ekonomična ishrana stoke najlakše se postiže smanjivanjem kupovne komponente obroka a ne rezanjem kvaliteta.

Obrok po kategorijama! Ne treba svakoj životinji isto

Česta greška je hranjenje svih grla istom hranom u istim količinama. Junad u porastu, krave u laktaciji i zasušene krave imaju potpuno različite potrebe. Kao rezultat, mešanje svih u isti sistem vodi ili u prekomerno hranjenje ili u pothranjenost.

Stoga, razdvajanje stada po kategorijama i prilagođavanje obroka svakoj grupi jedan je od najefikasnijih načina da se uskladi trošak i rezultat.

Trošak koji se retko meri

Farme prosečno izgube između 15 i 30 posto kabaste hrane. Razlozi su neadekvatno skladištenje, loše konzervisanje silaže ili neprikladne hranilice. Dakle, od svake tone sena trećina može da završi kao otpad.

Zbog toga ulaganje u kvalitetne hranilice i dobro zatvorene silose nije trošak već štednja. Efekti se vide već u narednoj sezoni.

Dodaci ishrani: kada su nužni, a kada višak

Tržište nudi mnogo dodataka koji obećavaju bolje priraste i višu mlečnost. Neki zaista rade. Međutim, mnogi su nepotrebni ako je osnova obroka dobro postavljena.

Pre uvođenja bilo kog dodatka, vredi postaviti jedno pitanje. Da li je utvrđen konkretan nedostatak koji taj dodatak treba da pokrije? Ako je odgovor ne, reč je o nepotrebnom trošku.

Mineralno-vitaminski dodaci su opravdani u specifičnim fazama. Visoka laktacija, graviditet, period posle teljenja. U svim ostalim slučajevima, dobar obrok na bazi kabaste hrane i žitarica pokriva potrebe bez dodatnih troškova.

Praćenje rezultata je jedini način da se zna šta funkcioniše

Nijedna strategija ishrane ne vredi bez praćenja efekata. Prirast, mlečnost i zdravstveno stanje direktno pokazuju da li je obrok dobro postavljen.

Vođenje jednostavnih evidencija može izgledati kao teret. Ipak, to je jedini pouzdan osnov za odluke o ishrani. Farmer koji prati zna gde su rezerve za uštedu. Farmer koji ne prati, samo pretpostavlja.

Ekonomična ishrana stoke je strategija, ne rezanje

Ekonomična ishrana stoke nije kompromis između cene i kvaliteta. To je disciplinovan pristup koji počiva na znanju, planiranju i merenju. Kao rezultat, farme koje ga primenjuju ostvaruju niže troškove po kilogramu prirasta ili litri mleka i bez štete po zdravlje stada.

Zelena nit je tu da pomogne poljoprivrednicima da te principe primene u praksi dajući konkretne savete, razmenu iskustava i proverene informacije iz domaćeg stočarstva.

Voleo bih da čujem i vaše mišljnje. Pišite u komentarima.