MITOVI I REALNOST
Pojam genetski modifikovane hrane pojavio se 1980-ih, kada se eksperimentisalo sa sojom otpornom na herbicide. Cilj je bio da soja preživi tretman herbicidima dok se korovi uništavaju. Prvi komercijalni GMO proizvod bio je paradajz sa odloženim sazrevanjem, koji je na tržište stigao 1994. godine.
Najčešće GMO kulture
Najviše se genetski modifikuju: soja, kukuruz, uljana repica i pamuk Glavni razlog je povećanje otpornosti na vremenske nepogode i bolesti, što garantuje siguran prinos. Amerika i Kanada prednjače u proizvodnji GMO hrane i uopšte nemju problem sa tim.
Skriveni GMO u hrani
U mnogim laboratorijama tajno se eksperimentiše sa GMO organizmima. Iako ne postoje zvanične studije o GMO ishrani životinja, stočna hrana često sadrži GMO sastojke. Takođe, meso od životinja hranjenih GMO hranom prisutno je i na našem tržištu iako je u Srbiji zabranjeno gajenje GMO useva. Mešutim uvozom mesa, pa i nekih biljaka velika je verovatnoća da uvozimo GMO hranu. To kod nas nije zakonski regulisano. Dakle, ne smemo da proizvodimo a smemo da uvozimo.
Uticaj na zdravlje – oprečna mišljenja
GMO hrana koja sadrži GMO organizme u vidu hrane, je relativno kratko vreme u upotrebi, da bi se znale konkretne posledice po ljudsko zdravlje. Naučna zajednica je podeljena:
- Jedni tvrde da GMO hrana nije štetnija od konvencionalne i da nema dokaza o bolestima ili alergijama izazvanim njenom konzumacijom.
- Drugi upozoravaju na potencijalne dugoročne posledice koje još nisu dovoljno istražene.
U 64 zemlje GMO proizvodi moraju biti jasno označeni na deklaracijama, dok SAD nemaju takvu obavezu.
GMO u Srbiji
U Srbiji je zakonom zabranjeno gajenje i proizvodnja GMO hrane, ali ne i njen uvoz. Zbog toga se kao što smo i rekli, GMO sastojci mogu naći u mnogim uvoznim proizvodima na domaćem tržištu.
GMO istraživanja se razvijaju i u smeru dobrobiti za čovečanstvo.
