Naučna istraživanja donose koristi

Genetski modifikovani organizmi (GMO) često su predmet kontroverzi. Međutim, nauka ih može koristiti i za dobrobit a ne samo kao pretnju, protiv koje se bore brojni aktivisti širom sveta. Ukoliko se nauka usmeri u tom pravcu, GMO može da donese i neku korist. Evo šta su se dosetili naučnici iz Amerike, odakle ruku na srce, sve i počinje. Međutim, evo jedne dobre vesti

Inovativni pristupi u borbi protiv štetočina

Naučnici sa Univerziteta Kornel u Njujorku sproveli su testiranje genetski modifikovanog kupusovog moljca (Plutella xylostella), sa ciljem da on postane prirodno oružje protiv štetočina u poljoprivredi. Metoda funkcioniše ovako: pušteni su muški moljci koji nose gen neplodnosti. Tokom parenja, taj gen se prenosi na potomstvo, pa se u sledećim generacijama rađaju neplodni mužjaci. Nakon nekoliko generacija, populacija štetočina se drastično smanjuje, a na kraju potpuno nestaje.

Tehnologija genskog pogona

Prve studije sprovedene u kontrolisanim uslovima pokazale su da ova metoda može efikasno smanjiti broj štetočina i sprečiti otpornosti na insekticide. Ovakva tehnilogija se zove, genski pogon koja omogućava širenje modifikovanog gena, čime se utiče na smanjenje ili eliminaciju populacije.

Primena izvan poljoprivrede

Osim u poljoprivredi, američki naučnici planiraju primenu ove metode u borbi protiv malaričnih komaraca i drugih invazivnih vrsta koje se teško suzbijaju tradicionalnim metodama. Ipak, ovakav pristup nije bez rizika. Direktno mešanje u prirodnu selekciju može imati nepredvidive posledice, naročito ako se proces otrgne kontroli ili zloupotrebi.

Ako je ovakav eksperiment već javno objavljen, postavlja se pitanje – kakvi se sve testovi vrše u tajnosti i kakve bi dugoročne posledice mogli doneti? Nadamo se da nauka neće preći granicu sa koje nema povratka.

Evo malo više o štteočinama jabuke.