BLAGE ZIME DIREKTNO UTIČU NA PORAST BROJNOSTI ŠTETOČINA
Povećanje broja štetočina je u direktnoj vezi sa povećanjem površinske temperature zemljišta. Povećanjem površinske temperature zemljišta za 1 ºC u poslednjih četrdeset godina u velikoj meri se promenio status štetočina u smeru povećanja broja generacija.
NA POVEĆANJE BROJA ŠTETOČINA UTIČU TOPLE ZIME KOJE PRIJAJU INSEKTIMA
Povećava se brojnost vaši koje prezimljuju i koje mogu da prenesu neke viruse a kod tripsa se dešava da se povećava plodnost pa oni samim tim postaju brojniji. Sve biljne kulture su u opasnosti da pretrpe oštećenja, čak i tamo gde ih ranije nije bilo.
Tresetne mušice koje su bile manje poznate, sada se svrstavaju u ozbiljne štetočine na šampinjonima.
NOVE TEHNOLOGIJE GAJENJA NE REŠAVAJU PROBLEM
Promene usled globalnog otopljavanja i pojavu sušnih perioda, imaju za posledicu da se više zaliva čime se stvaraju uslovi za pojavu nematoda. Očekuje se i intenziuvnija brojnost insekata koji sisaju biljne sokove, što ujedno dovodi do povećanja pojave bolesti po tipu viroza i fitoplazmoza.
Otopljavanje ide na ruku i grinjama koje prezimljavaju ispod opalog lišća, plitko u zemljištu ili ispod ljuspica pupoljaka. Veći broj preživljava pa se može očekivati njihova pojava već rano u proleće. Isto važi i za grinje koje se javljaju na voću a posebno na jabuci a potom i na povrću na ratarskim kulturama te na kukuruzu i soji. Značajnija pojava rđastih grinja očekuje se na kruškama, jabukama i vinovoj lozi.
IZUZETNO SU NAM POTREBNE JAKE ZIME
Blage zime bez jakih mrazeva dovode do preživljavanja većeg broja štetočina kao što su: gundelji, žičari i nematode. Mortalitet repine pipe kao i ostalih pipa i kukuruzne zlatice biće manji, pa se može očekivati značajna pojava ovih štetočina. Jaka i oštra zima sa jakim mrazevima uništi veći deo prezimljujućih formi štetnih insekata i direktno utiče na smanjeno povećanje broja štetočina.
Važno je da se istakne da se očekuje i pojava insekata tipičnih za Južnu Evropu. Kukuruzna sovica prezimljava u južnim delovima Evrope ali je recimo nađena u Bečeju. Slično je i sa ostalim migratornim vrstama. U godinama sa blagim zimama, migratorne sovice mogu prezimiti i kod nas pa se moramo spremiti na širenje mediteranskih štetočina u Srbiji.
IMA I OHRABRUJUĆIH VESTI JER RSTE BROJ PREDATORSKIH VRSTA
Otopljavanje utiče i na povećanje brojnosti korisnih insekata, kao šti su paraziti i predatori lisnih vaši i grinja. Međutim, ako pustimo da priroda reši brojnost štetočina, ostaćemo bez prinosa, jer insekti i grinje predatori, nikada neće pojesti celu koloniju vaši, već samo onoliko koliko im je dovoljno da nahrane sebe i svoje potomstvo, pa će ostaviti nešto i za ishranu kasnije.
Zbog toga na scenu stupa hemija koja nema tu selektivnost, pa tamani sve redom, što nije dobro ali je na žalost nemonovnost u merama borbe za proizvdnju dovoljne količine hrane.
Evo kako upotreba hemisjkih sredstava u zaštiti bilja utiče na proizvodnju hrane:
