KUPUS KOJI SE KUPA U HEMIJI
Kupus je omiljeno povrće kod nas. Da li smo svesni koliko ima hemije na njegovim listovima? Ovo povrće, iako je izuzetno hranljivo, tokom proizvodnje, prolazi kroz pravi rafal hemijskih tretmana. Ovo je preko potrebno u konvencionalnoj proizvodnji na velikim parcelama jer bi u suprotnom sav rod propao. Veliki problem u proizvodnji kupusa predstavljaju bolesti i štetočine pa ga je potrebno prskati. I kada takve glavice kupusa konačno dođu u prodaju, ne možemo a da se ne zapitamo, da li se uopšte kontroliše prisustvo ostataka pesticida u kupusu koji završava na našem stolu?
Bolesti i štetočine – najveći neprijatelji kupusa
Vlaga, nepovoljni plodoredi i nepovoljni vremenski uslovi stvaraju idealnu osnovu za razvoj bolesti kao što su: crna pegavost, plamenjača i mnoge bolesti po tipu bakterioza koje se redovno javljaju. Osim bolesti, kupus napadaju i mnoge štetočine, poput puževa, kupusara, stenica i vašiju, koje dodatno komplikuju gajenje. Proizvođači su primorani da koriste različite preparate za zaštitu, ali problem nastaje kada hemijski tretmani postanu prečesti i nekontrolisani i što je posebno opasno neadekvatno primenjivani.
Koliko je bezbedno prskanje?
Prskanje kupusa započinje gotovo odmah nakon rasađivanja i traje tokom celog vegetacionog ciklusa. Koriste se fungicidi za bolesti i insekticidi za štetočine, ali se često postavlja pitanje:
- Koliko je hemijskih tretmana zapravo neophodno?
- Da li se poštuju karenca i pravila primene pesticida?
Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi proizvođači ne prate strogo preporučene doze ili koriste preparate neregistrovane za ovu kulturu. Prskaju na svoju ruku i neretko imaju odvojene parcele gde proizvode za prodaju gde prskaju preko svake mere i parcele na kojima proizvode za sebe. I to su priznali bez i malo griže savesti, kad god ih posetite i krenete u neformalan tazgovor.
Ima i svetlih primera
Međutim ima i onih dobrih, koji još kako vode računa i upotrebu hemije svode na minimum i to samo kada se iscrpe sve druge mere. Navešću primer mladog i vrednog povrtara iz Pančeva. To je Nemanja Žuržulj. Jedan je od onih svetlijih primera koji svo povrće koje proizvodi skoro da ne prska. Njegovo povrće je kvalitetno i veći deo proda na kućnom pragu. Kupci dolaze direktno jer su se uverili u kvalitet.
Kontrola ostataka pesticida
Inspekcijske službe bi trebalo da sprovode kontrole. Međutim, često je pitanje koliko se one redovno i detaljno obavljaju. Prisutnost ostataka pesticida u kupusu, koji se prodaje na pijacama i u supermarketima, može predstavljati rizik za potrošače, posebno za najosetljivije grupe poput dece i trudnica. Potrošači bi trebalo da obrate pažnju na poreklo povrća koje kupuju i, ukoliko je moguće, biraju proizvode iz proverenih sistema organske proizvodnje mada je i tu upitno da li se ne prska. Pisali smo već o tome.
Ono što daje nadu jeste činjenica da veliki lanci marketa vrše rigorozne kontrole sve robe koju prihvataju da prodaju. Posebno važi za individualne proizvođače koji moraju da poseduju sertifikate i dokaze da je povrće koje prodaju potpuno zdravstveno bezbedno. To inače tvrde poljoprivrednici koji često kažu da je veoma teško da se uđe u neki trgovački lanac upravo zbog kontrola i provera na ostatke pesticida.
Šta možemo da uradimo?
Ako želite da smanjite unos hemikalija putem povrća, evo nekoliko saveta:
- Dobro operite kupus i svo povrće koje koristie za ishranu! Pranje može smanjiti koncentraciju hemije
- Kupujte od pouzdanih proizvođača i proverite da li je povrće sertifikovano. Ovo realno niko ne radi kupujući na pijacama.
- Gajite svoj kupus ukoliko imate uslove, sopstvena proizvodnja može biti odlična alternativa.
Kupus je simbol tradicije, ali ne smemo zaboraviti da pažnja prema načinu njegove proizvodnje direktno utiče na kvalitet onoga što jedemo. Sledeći put kada budete pripremali sarmu ili kiseli kupus, zapitajte se – šta se sve nalazi na listovima ovog povrća?
Pročitajte još o kupusu
