MUDRE MERE KOJE SPAŠAVAJU ROD
Klimatske promene često za posledicu imaju česte vremenske nepogode koje mogu da nanesu ogromne štete u poljoprivredi. Međutim ima leka. Evo kako da se spasi ono, što se spasiti može.
Ne kukajte! Voćnjak posle grada može da se oporavi ako reagujete na vreme
Ako vam voćnjak posle grada izgleda kao da je u sred zime, niste jedini. Led je u poslednjim godinama postao nezaobilazan neprijatelj voćara. Međutim, čak i kada izgleda da je sve izgubljeno – nije. Ključ je u brzini reakcije. Svaka izgubljena minuta posle nepogode nova je rana za drvo. Prvi korak? Obiđite voćnjak ISTOG DANA, čim je sigurno da je nevreme prošlo. Pogledajte štetu. Ne filozofirajte već zapišite, slikajte. Biće vam korisno za osiguranje, ali i za plan oporavka.
Dezinfekcija je prva pomoć – kao kod ljudi
Oštećene grane i plodovi, izgrebana kora, omlaćeni listovi. Ovo je tipična slika za voćnjak omlaćen gradom. Sva oštećenja, predstavljaju otvorene rane koje su idealno mesto za prodor gljivica, bakterija i ostalih patogena koji nesumnjivo mogu da dovedu do infekcije.
Odmah reagujte i obavite prskanje preparatom na bazi bakra u kombinaciji sa preparatom na bazi ditiokarbamata ( Mankozeb ). Tretman ponovite za pet do sedam dana.
VAŽNO!!! Voćnjak ne ubija grad, već infekcije koje mogu da nastanu nakon grada!
Orezivanje – hirurgija bez anestezije
Nema mesta emocijama. Sve polomljene, nagnute i pocepane grane moraju se odstraniti. Oštrim makazama, pod pravim uglom. Rane premažite voćarskim voskom ili pastom na bazi gline.
Voćnjak mora da “diše”, da ne truli. Ako vam je žao da ga sečete, onda bolje nemojte ni gajiti voće.
Ishrana za oporavak posle stresa
Nakon oluje, voćnjak je pod stresom. Kao čovek posle traume. Zato je potreban energetski napitak u obliku folijarne ishrane mineralnim đubrivima koje sadrži cink, bor i mangan. Ova tri elemanta igraju važnu ulogu u bržem zarašćivanju rana. Posebno cink. Njega ima i u farmaceutskim mastima za tretmane rana kod ljudi.
Može li voćnjak da se spasi do sledeće sezone?
Može. Ali ne sam od sebe. Ako uradite sve na vreme i po protokolu obavezne zaštite kako ste pročitali u ovim redovima, ne bi trebalo da imate problem u narednoj godini a i ni onoj u kojoj je voćnjak pretrpeo štetu. Ipak će biti roda. Proizvodnja voća nija lak posao i zato je potrebna posebna pažnja.
Preventiva je ovde od velikog znbačaja. Protivgradna mreža sprečava da uopšte dođe do oovg problema.
Šta nikako NE RADITI posle grada
- ne prskati jakim pesticidima odmah posle nevremena – dodatno slabe biljku.
- ne đubriti azotom odmah – biljka je ranjena, ne treba joj rast već lečenje.
- ne čekati da „prođe malo vremena“ – tad je već kasno.
Nakon nevremena, voćnjak može da se digne, a i vi zajedno s njim – samo ako odmah preuzmete komandu.
Izbor je na vama. Da li ćete plakati nad polomljenim granjem, ili ćete izvući maksimum iz nesreće. Protivgradna mreža je skuplja opcija ali svakako i najbolja. Druga stvar je, osiguranje roda, prinosa i kvaliteta. Osiguravajuće kompanije idu često na to da vas prevare. Ako budete mudri i posavetujete se sa nekim, onda za isplatu premije ne bi bilo problema. Ljudi često ne razmišljaju pa osiguraju prinos umesto kvaliteta. Prinosa bude ali ne i kvaliteta. E tu je caka!
Pročitajte i ovo:
