DA LI ZNATE KOLIKO SE KRASTAVAC PRSKA
Jabuka je postala sinonim za prekomerna prskanja tokom proizvodnje. Međutim kada je uporedimo sa drugim proizvodima koje kupujemo bez razmišljanja, videćemo da savremena poljoprivredna proizvodnja koristi hemijska sredstva u svim segmentima. Prskanje krastavca se javlja kao poseban problem.
Hemijska oluja na njivama. Zašto se krastavci prskaju preko svake mere?
Krastavac, naročito kornišon, jedna je od kultura koja zahteva intenzivnu upotrebu pesticida. Malo ljudi zna da je proizvodnja ovih zelenih plodova gotovo nezamisliva bez hemijske zaštite. Upotreba hemisjkih sredstava za zaštitu bilja ključna je u borbi protiv bolesti i štetočina, ali njihova česta i obilna upotreba otvara ozbiljna pitanja. Da li je to zaista potrebno i koliko je bezbedno?
Šta preti krastavcu i kako ga štitimo? Pravilno prskanje krastavca
Bolesti poput pepelnice i plamenjače, kao i armija insekata i grinja, mogu uništiti proizvodnju. Hemijska sredstva, kada se pravilno koriste, pružaju efikasnu zaštitu i omogućavaju visok prinos. Bez njih, komercijalna proizvodnja bi se suočila s ogromnim gubicima. Prskanje krastavca je zato postalo neophodno. Međutim, po koju cenu?
Opasnosti po zdravlje i prirodu
Iza sjajnog izgleda savršenih plodova krije se zabrinutost zbog ostataka pesticida. Ako se hemijska sredstva u poljoprivredi ne koriste odgovorno, mogu ugroziti zdravlje potrošača. Prskanje krastavca kroz dugotrajnu upotrebu hemijskih sredstava stvara otporne štetočine, zahtevajući još jače preparate. Tako nastaje začarani krug iz kojeg je teško izaći. Leka ima. Potrebno je da proizvodnju vode stručna lica koja će odgovorno i po savesti obaljati pravilnu zaštitu. To se dešava samo na velikim plantažama, dok se kod manjih proizvođača (a njihovi proizvodi se najčešće prodaju na zelenim pijacama) prskanje krastavca ali i drugog povrća obavlja van svih granica kontrole. I to je najveći problem u proizvodnji, jer niko ne vrši nadzor u proizvodnji.
Postoji li alternativa? Organske metode protiv hemije
Sve više poljoprivrednika istražuje održive metode zaštite koje smanjuju potrebu za hemikalijama. Kompostiranje, prirodni predatori i rotacija useva dokazano smanjuju rizike od bolesti i štetočina. Iako zahtevaju više truda, ovi pristupi mogu biti ključ za očuvanje prirode i proizvodnju zdravijih proizvoda. Međutim to je moguće samo na malim parcelama gde je moguć uvid u gotovo svaki struk biljke. Velike plantaže od nekoliko desetina hektara pa i na manjim parcelama od nekoliko ari, ovo je praktično nemoguće. Uticaj hemisjkih sredstava na zdravlje ljudi bi trebalo da bude prioritet ali o tome se slabo vodi računa jer se sve gleda kroz prodaju.
Nauka je otišla dalje pa je sintetisan veliki broj preparata koji su manje škodljivi i štite životnu sredinu. Međutim, takvi preparati za zaštitu bilja su pokazali slabiju efikasnot u rešavanju problema u zaštiti bilja pa ih je potrebno koristiti više puta ili kombinovati dva ili više preparata tokom hemijskih tretmana.
Put ka održivoj proizvodnji kao kombinacija nauke i prirode
Kombinovanje odgovorne upotrebe pesticida i organskih metoda zaštite moglo bi biti rešenje. Na taj način se postižu visok prinos, zdraviji proizvodi i očuvanje životne sredine. Poljoprivrednici, potrošači i stručnjaci zajedno moraju raditi na stvaranju sistema proizvodnje u kojem će hemijska sredstva biti poslednje, a ne prvo sredstvo zaštite.
