EVROPSKA AGENCIJA ZA BEZBEDNOST HRANE UPOZORAVA
Dvanaest vrsta potkornjaka i ambrozijskih buba koje predstavljaju ozbiljnu pretnju zdravlju biljaka u EU mogu vrlo lako stići i do nas. Da li smo spremni za invaziju?
Šta znamo o ovim štetočinama?
Stručnjaci EFSA-e, u saradnji sa Univerzitetom u Padovi, identifikovali su 12 vrsta insekata koji napadaju listopadno drveće i predstavljaju visok ekološki i ekonomski rizik. Ove vrste trenutno su slabo rasprostranjene, ali bi njihovo unošenje, moglo imati katastrofalne posledice po poljoprivredu, šumarstvo i prirodne ekosisteme.
Ključna opasnost dolazi od potkornjaka i ambrozijskih buba iz podfamilije Scolytinae, koje se lako mogu preneti drvima, proizvodima od drveta i sadnim materijalom. Jednom kada se nasele, teško ih je suzbiti jer pronalaze idealne uslove u biljnom pokrivaču Evrope i Srbiji, posebno u kontekstu klimatskih promena.
Kako nas ove štetočine mogu ugroziti?
Unošenje ovih insekata moglo bi izazvati:
- Uništavanje šuma i voćnjaka – ekonomski gubici u poljoprivredi i šumarstvu.
- Ekološke katastrofe – narušavanje biodiverziteta.
- Širenje štetočina i bolesti na susedne teritorije, uključujući Srbiju.
Ono što dodatno zabrinjava jeste nedostatak pouzdanih metoda za identifikaciju ovih vrsta, što otežava njihovo prepoznavanje tokom uvoza. Da li naše carinske i fitosanitarne službe imaju dovoljno resursa za ovakav izazov? Imamo li dovoljno obučen i stručan kadar koji može da se suprotstavi ovoj pretnji? jednom kada neka karantinska štetočina ili bolest uđe u zemlju tada više nema pomoći.
Da li je Srbija sledeća meta?
S obzirom na to da Srbija ima intenzivnu trgovinu i uvoz sadnog materijala i proizvoda od drveta, postoji velika verovatnoća da ove vrste štetočina uđu i kod nas. Kada se tome doda činjenica da naše šume i voćnjaci obiluju biljkama domaćinima, jasno je da ova opasnost nije daleko.
Šta možemo da uradimo?
Postoji nekoliko ključnih mera prevencije koje Srbija mora ozbiljno razmotriti:
- Uvoz sadnog materijala isključivo iz oblasti slobodnih od štetočina.
- Stroge kontrole na granicama i fitosanitarne inspekcije.
- Edukacija poljoprivrednika i vlasnika šuma o prepoznavanju i prijavljivanju sumnjivih pojava.
Kampanja za očuvanje biljaka – PlantHealth4Life
Ova sveobuhvatna inicijativa Evropske unije ima za cilj podizanje svesti o važnosti zdravlja biljaka i sprečavanje širenja štetočina i bolesti. Štetočine poput bakterija, gljiva, nematoda i insekata, uključujući potkornjake, mogu imati dalekosežne posledice po poljoprivredu, prirodu i ljudsko zdravlje.
Širenje Xylella fastidiosa u južnoj Italiji od 2013. godine pokazuje kako jedna štetočina može izazvati ekološku i ekonomsku krizu. Da li želimo sličan scenario u Srbiji?
Primer iz prakse: bakterija Xylella fastidiosa
Xylella fastidiosa je bakterioza koji prenose insekti hraneći se ksilemskim sokovima. Ksilem i floem su sprovodni sudovi u biljkama koji u smeru ka gore i na dole sprovode biljne sokove , slično krvotoku. Ova bakterija izaziva ozbiljne bolesti kod mnogih biljaka širom sveta, uključujući Pirsovu bolest kod vinove loze, citrusnu variegantnu hlorozu, lažnu breskvinu bolest, bakterijsku pegavost lista kafe, sindrom brzog propadanja masline i druge bolesti koje pogađaju uobičajena stabla poput šljive, badema, hrasta i oleandra.
Delujmo pre nego što bude kasno!
Srbija ne sme da čeka da potkornjaci pokucaju na vrata – preventivne mere su ključne. Podizanje svesti o ovom problemu, kontrola uvoza i hitna edukacija su prvi koraci ka zaštiti naše prirode i poljoprivrede.
IZVOR EFSA EUROPEAN SAFETY AUTHORITY
