Najčešći sistemi za gajenje kupine. Žbun, živa ograda ili špalir?
Krenula je sezona kupine i sve više proizvođača se odličuje za gajenje baš nje. Iako je kupinu moguće gajiti kao žbun ili živu ogradu, u komercijalnoj proizvodnji se najčešće koristi špalirski sistem. Razmak sadnje se kreće od 0,25 do 0,3 m između redova i od 1 do 1,5 m u redu. Sorte bez bodlji rastu puzeći i zahtevaju veći razmak, dok sorte sa bodljama rastu uspravno i mogu se saditi gušće.
Kako pravilno postaviti naslon?
Moderne tehnologije gajenja kupine zahtevaju malo drugačiji pristup od ranijih. Za puzeće sorte postavljaju se stubovi dužine 2,5 m i debljine 8–10 cm, na svakih 5–6 m, sa 3 reda žice (70, 140 i 200 cm). Kod uspravnih sorti dovoljan je 1 do 2 reda žice na visini 70–150 cm. Debljina žice treba da bude 2,8 do 3,2 mm. Kod žbunastog gajenja koristi se pojedinačno kolje.
Izbor lokacije i zemljišta
Za gajenje kupine, idealne su blago nagnute severne ekspozicije na nižim nadmorskim visinama (200–600 m). Na višim visinama i severnijim krajevima, bolji su južni položaji. Kupina bolje podnosi sušu nego malina, ali je osetljivija na mraz , pa se ne preporučuju alkalna i zabarena zemljišta. Najbolja su plodna, propusna zemljišta s 3–5% humusa. Pre podizanja zasada važno je da se uradi analiza zemljišta.
Priprema zemljišta
Pre podizanja zasada treba izbegavati sadnju posle jagode, paradajza, paprike, krompira. Najbolji predusevi su soja, pasulj, grašak, žita. Ukoliko je zemljište zakorovljeno, koristite translokacione herbicide, a zatim obavite oranje. Obavezno, uradite analizu zemljišta i dodajte 30–50 t/ha stajnjaka i 700–800 kg/ha kompleksnog đubriva. pH zemljišta prilagoditi – ako je kiselo, dodaje se kreč, ako je alkalno – gips.
Sadnja i kvalitet sadnog materijala
Kupina se sadi od novembra do aprila, a najbolji rezultati postižu se jesenjom sadnjom. Sadnice moraju biti zdrave, sa razvijenim korenom. Pre sadnje potopiti ih u rastvor stajnjaka, vode i fungicida. Sadnja se obavlja po oblačnom vremenu u umereno vlažno zemljište. Kontejnerske sadnice imaju bolji prijem, ali zahtevaju više vode. Nakon sadnje obavezno je zalivanje.
Nega i održavanje zasada u prvoj godini
Kada ste posadili tada stablo prekratite na 2–3 pupoljka. Kada mladi izdanci narastu 15–20 cm, stari se uklanjaju. Korov u redu se uklanja plevljenjem, a međuredna obrada se vrši više puta tokom godine. Prihrana se obavlja azotnim đubrivima (KAN, urea, amonijum-sulfat) – ukupno 200–250 kg/ha u dva navrata. Prilikom sadnje obavezno zalivanje sa 5–10 l vode po sadnici.
Đubrenje tokom godina
U jesen druge-treće godine dodaje se 30–50 t/ha stajnjaka i 600–700 kg/ha kompleksnog mineralnog đubriva. Prolećno đubrenje: KAN na kiselim zemljištima, amonijum sulfat ili urea na krečnim. Ukupno 100–300 kg po hektaru. U drugoj godini količine se prepolovljavaju. Moguća je i ishrana preko lista i kroz sistem za navodnjavanje.
Navodnjavanje – ključni faktor uspeha
Savremeno gajenje kupine bez navodnjavanja nije održivo. Najbolji efekti se postižu sistemom kap po kap. Posebno je važno navodnjavanje u periodu sadnje, suše i u fazi formiranja plodova.
Rezidba kupine
Ovo je veoma važno pitanje i pre svega mera. Rezidba se deli na zelenu i rezidbu na zrelo. Zrela se vrši dva puta: u jesen nakon berbe i rano u proleće. Zelena se sastoji iz tri faze:
- Uklanjanje viška izdanaka do kraja maja.
- Zakidanje vrhova izdanaka kada dosegnu 1 m (pinsiranje).
- Skraćivanje bočnih grana na 1 m pred berbu.
Kada smo kod jagodastog voća evo malo i o jagodama
