DA LI SMO NA IVICI AMBISA?
Nekada plodne oranice zbog globalnog otopljavanja postaju neplodne, a ekstremni vremenski uslovi – oluje, suše, poplave i erozija – dodatno uništavaju ono što je preostalo. Sve češće slušamo o ovim problemima u vremenskim prognozama, ali da li ih shvatamo dovoljno ozbiljno?
KAKO PROMENA KLIME UTIČE NA PROPAST POLJOPRIVREDE?
Promena klime sve više ugrožava poljoprivredu, pretvarajući nekada plodne oranice u neplodne površine. Ekstremne vremenske pojave – oluje, suše, poplave i erozija – dodatno ubrzavaju ovaj proces, dok nekontrolisana seča šuma pogoršava situaciju. O ovim problemima slušamo gotovo svakodnevno, ali pitanje je da li ih shvatamo dovoljno ozbiljno.
PROMENA KLIME I GUBITAK PLODNOG ZEMLJIŠTA
Svake godine širom sveta nestaju stotine hektara obradivog zemljišta, najčešće zbog erozije izazvane nekontrolisanom sečom šuma. U Srbiji se šume krče gotovo bez posledica da iko odgovara, što dodatno pogoršava situacij. Izgradnja auto-puteva, širenje gradova i infrastrukture, pa čak i aerodroma, dodatno smanjuje poljoprivredne površine. Ironično, upravo najplodnija zemljišta najčešće stradaju jer su pogodna za gradnju.
KLIMATSKE PROMENE UNIŠTAVAJU USEVE I SMANJUJU PRINOS
Promena klime najviše pogađa ono najvažnije – proizvodnju hrane. Suše, mrazevi, gradonosni oblaci i poplave sve češće uništavaju useve, smanjujući prinose i povećavajući cene hrane. U Srbiji još uvek nismo dostigli kritičnu tačku, ali protekla decenija pokazala je koliko klima može biti nepredvidiva – čas suše, čas poplave, a prosečne godine su sve ređe.
Zime su preblage, proleća hladna, leta sušna i ekstremno topla. Ovi obrasci jasno ukazuju da promena klime više nije apstraktna pretnja – ona već utiče na naš svakodnevni život.
KAKO SE BORITI PROTIV NEGATIVNIH UTICAJA PROMENE KLIME?
Vreme je da promenimo ekološku svest. Prvi i najvažniji korak je zaustavljanje nekontrolisane seče šuma. Jedan hektar može biti posečen za nekoliko sati, ali mu treba više od 100 godina da se obnovi.
Primer koji dokazuje ozbiljnost problema je seča hektara šume uz obalu Dunava kod Beške. Nekada su se tamo prostirale guste šumske površine, a danas je ostala samo pustara. Ko je doneo tu odluku i zašto – verovatno nikada nećemo saznati. Ali ono što sigurno znamo jeste da, ako ovako nastavimo, pitanje nije da li ćemo ostati bez obradivih površina – već kada.
Evo kako promena klime utiče na proizvodnju:
