UMESTO RECIKLIRANJA, ŽIVOTINJSKI OTPAD ZAVRŠAVA U REKAMA

U Srbiji se životinjski otpad i dalje retko prerađuje, što dovodi do ozbiljnih ekoloških problema. Štaviše, nepravilno odlaganje ugrožava zdravlje ljudi i životinja. Paradoks je što ga u Srbiji ima sve manje, usled sve češće pojave gašenja životinjskih farmi. Međutim, tamo gde i dalje nastaje može da bude problem.

PREVIŠE ŽIVOTINJSKOG OTPADA A PREMALO REŠENJA

Farme, velike i male, proizvode ogromne količine životinjskog otpada. Iako se deo koristi kao đubrivo, upotreba stajnjaka se smanjuje zbog veštačkih preparata. Mnogi poljoprivrednici žele organski pristup, i traže stajnjak, ali često ne mogu da ga pronađu dok istovremeno, tone životinjskog otpada završava u prirodi umesto da se iskoristi.

ZAGAĐENJE I OPASNOSTI PO ZDRAVLJE

Neadekvatno odlaganje životinjskog otpada ne samo da uništava prirodu, već i širi opasne bolesti kao što su; antraks, bruceloza i bolest "ludih krava" koje se ovim putem mogu, brzo proširiti. Osim toga, fekalije iz septičkih jama često završavaju u rekama i seoskim potocima pri čemu zagađuju pijaću vodu i ugrožavaju ekosistem. Ekološka svest je na izuzetno niskom nivou.

EVROPA REŠAVA PROBLEM, A SRBIJA?

Za razliku od Srbije, mnoge zemlje Evropske unije koriste životinjski otpad za proizvodnju energije. Primera radi, prosečna farma u Francuskoj od 50 muznih krava proizvodi dovoljno struje za celo domaćinstvo. Višak se prodaje i donosi dodatni profit.

HOĆEMO LI ISKORISTITI OTPAD ILI UNIŠTITI PRIRODU?

Srbija ima priliku da iskoristi životinjski otpad i smanji zagađenje. Međutim, bez boljih rešenja, problem će postati još veći. Hoćemo li ga rešiti ili nastaviti da ga ignorišemo?

Evo kako se to rešava u Evropi.