ZAŠTO JE TOV JUNADI POSTAO NEISPLATIV
Tov junadi u Srbiji nekada je bio jedan od glavnih stubova stočarske proizvodnje. Međutim, sve je manje farmera koji odustaju zbog niske otkupne cene i visokih troškova proizvodnje. Postavlja se ključno pitanje – odakle dolazi meso koje jedemo?
NEKADAŠNJA VELIKA PROIZVODNJA I TOV JUNADI
Tov junadi je nekada Srbiju stavljao na prvo mesto kao zemlju koja uspešno izvozi kvalitetnu junetinu, posebno čuveni "bejbi-bif". Tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, domaća proizvodnja ne samo da je zadovoljavala potrebe tržišta, već je imala i značajne viškove za izvoz u Italiju, Grčku i druge zemlje Evrope.
Međutim, kako su godine prolazile, kupovna moć stanovništva je opadala, a broj potrošača se smanjivao. To je imalo direktan uticaj na pad proizvodnje i duže trajanje tova, jer su farmeri pokušavali da pronađu isplativ model uzgoja.
ZAŠTO JE TOV JUNADI POSTAO NEISPLATIV?
Postoji nekoliko ključnih faktora koji su doveli do smanjenja proizvodnje tovne junadi:
- Niska otkupna cena – farmeri ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, što ih tera da odustanu.
- Visoki troškovi hrane – cena žitarica i stočne hrane raste, a isplativost opada.
- Nedostatak državne podrške – subvencije su nedovoljne da bi motivisale farmere da nastave proizvodnju.
- Konkurencija iz uvoza – meso iz drugih zemalja često je jeftinije, što domaće proizvođače stavlja u nepovoljan položaj.
Kada potražnja raste, raste i cena žive vage junadi, ali to nije dovoljno da bi se domaći farmeri vratili ovom poslu. Oni žele da znaju unapred otkupnu cenu, garantovani otkup i kolko-toliko stabilne cene inputa. Onaj farmer koji se odluči za tov bikova, često je na meti nakupaca koji ucenjuju i diktiraju cene koje često jedva da podmire osnovne troškove ulaza. Neka zarada od tova moguća je samo na količini, a to opet povlači i veća ulaganja u dugi period za obrt i vraćanje uloženog a na kraju i zaradu.
ODAKLE DOLAZI MESO KOJE JEDEMO?
Kako je domaća proizvodnja oslabila, Srbija se sve više oslanja na uvoz mesa iz zemalja poput Brazila, Argentine i EU. Supermarketi su preplavljeni mesom nepoznatog porekla, a potrošači često nisu ni svesni šta kupuju.
MOGUĆNOSTI ZA OBNOVU PROIZVODNJE
Postoje načini da se tov junadi u Srbiji ponovo podigne na viši nivo. Ključni koraci uključuju:
- Veće subvencije i podršku farmerima
- Smanjenje troškova stočne hrane kroz domaću proizvodnju
- Podsticaje za otvaranje novih farmi
- Kampanju za kupovinu domaćeg mesa
Ako se ništa ne preduzme, Srbija će u potpunosti zavisiti od uvoznog mesa, a domaće stočarstvo će nestati. Tužna je slika kada se vozite kroz ruralne delove Srbije i nailazite na ostatke nekadašnjih kombinata gde se tovilo na hiljade komada junadi. Takva masovna proizvodnja je podmirivala potrebe razvijene prerađevačke industrije a gotovo polovina proizvodnje se i izvozila, ili kao prerađevina illi kao meso spremno za dalju obradu. Danas se klanice u Srbiji jedva mogu nabrojati na prste jedne ruke.
U nastavku evo priče o farmerima koji su uspeli.
