GDE ZAVRŠAVA ŽIVOTINJSKI OTPAD?
Ogromne količine životinjskog otpada sa srednjih i manjih farmi u Srbiji svakodnevno završe tamo gde ne bi smele – u rekama, potocima i na poljima, bez ikakvog tretmana. Nedovoljna upotreba ovog otpada kao prirodnog đubriva dovela je do ekološke katastrofe: ne samo da tone otpada ostaju neiskorišćene, već stvaraju potencijalna žarišta opasnih zaraza.
Otpad životinjskog porekla ne predstavlja samo smetnju, on nosi smrtonosne rizike jer predstavlja žarište mnogih bolesti poput antraksa, bruceloze i drugih, koje lako prelaze i na ljude i na životinje. Bez adekvatnog tretmana, ovo predstavlja ozbiljan udar na zdravlje svih nas.
Sve manje farmi, sve više smeća.
Na prvi pogled, reke i potoci izgledaju kao "zgodna rešenja" za otpad sa farmi, ali posledice ovog nemara su strašne: fekalije i osoka sadrže opasne bakterije koje ulaze u prirodni lanac. Zamislite šta se dešava kada se bakterije talože u vodi gde se ljudi kupaju, pecaju i odmaraju tokom leta – otrovi se prenose u domove, a podzemni vodotokovi i bunari zagađuju. Te iste otrove usvajaju ribe koje se kasnije nalaze u tanjirima jer ribe odavno plivaju u zagađenim vodama.
Ovaj ekološki nemar nema samo lokalne posledice. Trovanje biljnog i životinjskog sveta remeti prirodnu ravnotežu, što će dugoročno otežati opstanak mnogih ekosistema. Na žalost, niko ne snosi odgovornost.
Srbija zaostaje za Evropom u pogledu ekološke svesti
Dok Srbija ignoriše rešenja, evropske zemlje su odavno našle način da životinjski otpad pretvore u čistu energiju. Na primer, farme u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj, koriste otpad kao biomasu za proizvodnju struje i grejanja. Jedna farma sa 50 muznih krava proizvodi dovoljno energije ne samo za svoje potrebe, već i za tržište! Višak struje se prodaje, donoseći dodatni prihod.
Mogućnost za promenu ide sporim koracima
Srbija godinama kuca na vrata Evropske unije, ali kada je reč o tretmanu životinjskog otpada, delujemo kao da smo daleko od tog cilja. Pitanje je: koliko smo zaista blizu usvajanju evropskih standarda? Integracija modernih postrojenja za preradu otpada bila bi revolucionarna promena za našu zemlju. Ne samo da bismo zaštitili prirodu, već bismo konačno mogli da počnemo da proizvodimo čistu energiju iz otpada.
Da li ćemo se, poput naših evropskih suseda, okrenuti modernim rešenjima i iskoristiti ovu priliku za zdravlje i ekologiju, ili ćemo dozvoliti da se otpad gomila i truje sve oko nas? Naša budućnost zavisi od toga. Međutim, ako ne podignemo ekološku svest i ako se ne uvedu kazne koje će vršiti funkciju vrlo brzo ćemo se udaviti u spostvenom otpadu.
