Tema pesticidi u hrani već godinama izaziva zabrinutost. Na policama prodavnica nalazimo voće i povrće koje izgleda savršeno, skoro kao iz reklame, ali kupci se s pravom pitaju, šta li se krije ispod te savršene kore? Iako pesticidi imaju svoju ulogu u zaštiti useva, njihov višak može predstavljati rizik po zdravlje, posebno kod osetljivih grupa potrošača. Usled toga, istraživači širom EU redovno vrše kontrole na ostatke pesticida.
Pesticidi u hrani su postala naša svakodnevnica https://zelenanit.rs/pesticidi-u-hrani/
Evropska unija svake godine proverava nivoe pesticida u preko 130.000 uzoraka hrane.Dobijeni rezultati su pokazali da je čak 98% uzoraka bilo u skladu sa EU propisima. Međutim, onih nekoliko procenata koji nisu, izazvali su dodatnu pažnju.
Kako se meri bezbednost hrane?
Šta znači maksimalni nivo ostataka pesticida?
Definicija kaže da, predstavlja najvišu količinu ostatak pesticida koja je zakonom dozvoljena da se nađe u ili na hrani. Ove granice nisu nasumične. Nastaju nakon detaljnih naučnih procena, i dugoročnih ispitivanja sprovedenih tako, da čak i najranjiviji potrošači budu zaštićeni.
Ko postavlja pravila?
- Evropska komisija usvaja pravilnike
- EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) procenjuje rizike
- Države članice kontrolišu uzorke i sankcionišu nepravilnosti
Drugim rečima, sistem funkcioniše kao dobro uigran tim: jedan donosi pravila, drugi proverava, treći štiti potrošače.
Upotreba pesticida u proizvodnji hrane je neophodna. Ako se pesticidi ne bi koristili u proizvodnji nastala bi glad https://zelenanit.rs/primena-pesticida-zastita-poljoprivreda/
Šta se dešava ako uzorak sadrži previše pesticida?
Ako se na granici EU otkrije da proizvod prelazi dozvoljene nivoe, pošiljka se odmah zaustavlja. Ni korak dalje.Pojedini proizvođači mogu dobiti ozbiljne kazne, što ih tera da slede pravila mnogo revnosnije nego što bi sami želeli. Kod težih slučajeva proizvodi se skidaju sa rafova, a potrošači se obaveštavaju i, po potrebi, refundiraju.
Da li je hrana u Evropi bezbedna?
Brojevi govore: 97,8% uzoraka u poslednjih deset godina uvek je bilo u zakonskim granicama. To znači da je sistem kontrole stabilan, rigorozan i da uspešno radi svoj posao. Međutim, ključna reč, pesticidi u hrani, ostaje i dalje na snazi, jer javnost želi da ima jasnu sliku o tome šta svakodnevno unosi u organizam.
Kako da se potrošači zaštite?
Iz ovih redova se nesumnjivo vidi da se EU ozbiljno bavi zdravljem svog stanovništva. Stoga, farmeri (poljoprivrednici) moraju da se u procesu proizvodnje pridržavaju strogih procesa. Ono što krajnji korisnik može da uradi je sledeće:
- perite voće i povrće pod mlazom vode
- oljuštite koru ako je moguće
- birajte sezonske proizvode
- kombinujte kupovinu – domaće, uvozno, organsko
- informišite se o poreklu hrane
Zaključak
Pesticidi u hrani nisu mit, ali nisu ni pretnja koja vreba iza svakog tanjira. Naučni sistem kontrole u EU je strog, detaljan i dosledan. Ipak, potrošači žele još veću jasnoću, više informacija i jednostavne smernice za bezbednu ishranu što je potpuno opravdano. Hrana mora biti bezbedna. A informacije, dostupne i precizne. Tu počinje pravo poverenje. Kako se radi u Srbiji, da li iko zna? Ne sećam se da je ikada iko metodom slučajnog uzorka pokupio proizvode sa zelenih pijaca i izvršio analizu na ostatke opesticida. Štaviše, nadležne ustanove koje se time bave su dužne da obaveste stanovništvo. Međutim, bave se samo ako im inspekcija naredi od slučaja do slučaja.
