Nežni cvet koji pokreće čitav pčelinjak
Kada priroda obuče prolećno ruho, jedan miris se posebno izdvaja – miris bagrema. Cvet bagrema, sakupljen u viseće, bele grozdove, prepoznatljiv je i omiljen, kako kod ljudi, tako i kod pčela. On ne samo da ukrašava prirodu već ima ključnu ulogu u pčelarstvu. Cveta jednom godišnje, najčešće u maju, i tada bukvalno čitav krajolik zamiriše, a pčele kreću u žetvu.
Šta čini med od cveta bagrema tako posebnim?
Iako postoje medovi bogatijeg ukusa i tamnije boje pa i kvalitetnijih – poput livadskog, šumskog ili kestenovog – med od cveta bagrema je najtraženiji i najskuplji. Na prvi pogled to deluje nelogično, ali tajna je u njegovim specifičnim svojstvima:
- ima izuzetno blag i prijatan ukus
- sporo se kristališe, pa dugo ostaje tečan
- idealan je za decu, starije osobe i ljude osetljivog stomaka
- lako se kombinuje sa čajevima, limunadama, pa čak i sa sirom i voćem
- bagremova paša traje kratko i ograničene su količine meda koji nastane što je možda i glavni uzrok skupoće, posebno u uslovima kišovitog proleća kada pčele i ne mogu da "krenu na posao"
Upravo zato, iako realno nije nešto posebno, bagremov med je postao najkomercijalniji.
Cvet bagrema u narodnoj medicini
Osim što pomaže pčelama da proizvedu „zlatnu tečnost“, cvet bagrema se koristi i u prirodnom lečenju. Od suvih cvetova priprema se čaj koji:
- smiruje kašalj i bronhitis
- doprinosi boljem snu
- daje blagi umirujući efekat na nervni sistem
Miris svežih cvetova u domu deluje terapeutski – kao besplatan aromaterapijski tretman.
Bagrem – korov ili blago?
Zanimljivo je da se bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) u nekim delovima sveta smatra invazivnom vrstom. Brzo raste, širi se bez kontrole i menja ekosisteme. Međutim, kod nas je praktično domaćin: koristan za ozelenjavanje, drvo se koristi za grejanje, a cvet bagrema – za proizvodnju meda, čaja i soka.
Nema ga, ali ima mirisa
Cvet bagrema nas svake godine podseti koliko priroda može biti velikodušna. U njemu se susreću lepota, miris, korist i – zarada. Možda nije najlekovitiji, ali je svakako najprofitabilniji. Zanimljivo je i to da je cvet bagrema jestiv pa ga majstori koriste u kulinartsvi i poslastičarstvu za pripremu sezonskih skupih otmenih poslastica. Na našim prosotrima, od cveta se osim meda sprema i sok koji je izuzetno ukusan, osvežava i ima opijajući miris bagrema.
I dok se raspravlja o tome da li je bolji livadski, lipov ili kestenov med – pčele ne čekaju. One znaju: kad zamiriše cvet bagrema, vreme je za posao.
Detaljnije o bagremovom medu pročitajte više klikom na link:
