ZAŠTITTE VAŠE VOĆNJAKE NA VREME
Svi voćari koji su se odlučili da podignu zasade pod kruškom, brzo su se suočili sa nizom bolesti i štetočinama koje su bez oklevanja počele da napadaju sa svih strana. Jedna od glavnih štetočina koja se redovno javlja u zasadima kruške je Psylla piri–kruškina buva.
Kruškina buva i njena pojava u Srbiji
Ova štetočina nije bila poznata kod nas sve do 1954.godine. Nije se spominjala ni u udžbenicima kao moguća opasnost. Pojava ovog insekta oučila se tek nakon nastanka industrijskih-profesionalnih zasada i uvođenja novih sorti. Osnovno je pravilo. Što se zasad više neguje, više postaje primamljiv za psilu.
Suzbijanje je složeno, jer postoje dve forme Psylle piri
Letnja i zimska forma ovog insekta otežavaju suzbijanje. Zimske forme koje su prezimile, aktiviraju se na proleće pojavim prvih lepših i tolijih dana. Tada psila počinje da leti i da polaže jaja pa u zavisnosti od boje jaja može da se odredi momenat piljenja larvi koje i zadaju najviše muka jer te baš te mlade tek ispiljene guseničice nanose štete na listovima.
Bela boja jaja označava najmlađa legla, žuta boja označava starija legla i braon boja označava najstarija legla koja počinju sa piljenjem. Period piljenja larvi je najzanačajniji za suzbijanje i tada treba reagovati. Letnje forme kao druga generacija su prisutne tokom leta kada je obavezno prskanje kako bi se smanjile štete.
Kakve štete nanosi?
Psila sleće na listove u koje zabada jaja tokom polaganja. Od kvaliteta biljnih sokova zavisi da li će psile biti ili neće. Čovek nesvesno favorizuje pojavu psile usled đubrenja pa je zbog toga potrebna ravnoteža u prihrani.
Koje su osnovne mere suzbijanja?
Preventivne mere u značajnoj meri olakšavaju suzbijanje psile i utiču na smanjenje njene pojave. Jedna od osnovnih mera koje treba primeniti je izbalansirana prihrana zasada kruške. Verovatno vam je smešno, jer se pojam "izbalansirana ishrana" često spominje kod ishrane ljudi i ove opšte popularizacije raznih tipova ishrane i dijeta. Kao što vidite, slično je i kod biljaka. Tako da, kada kažemo izbalansirana ishrana tu se prevashodno misli na to da nipošto ne bi trebalo đubrenje vršiti azotom kako ne bi dolazilo do stvaranja bujnih podloga. Psila sisa sokove samo na mladim listovima i izdancima i uvek se nalazi na vrhu. Zbog toga je potrebna ravnoteža i ne bi trebalo da se preteruje u prihrani i đubrenju.
Od hemisjkih sredstava na tržištu se može pronaći veliki broj insketicida za tu namenu. AMON 0,2% ratvor daje dobre rezultate uz dodatak LETOL ulja. Važno je istaći, da se ova kombinacija sme koristiti najviše dva puta u toku godine na istoj površini. Još jedna mera koja smanjuje potencijal napada je zimsko prskanje kada se uništavaju prezimljujuće forme ovog insekta.
ZANIMLJIVOST
Kada se javi kruškina buva kao prateća pojava se javlja medna rosa. Ona nastaje jer kruškina buva ne voli šećer a kvalitetni biljni sokovi ga imaju pa psila izbacuje taj višak šećera u vidu medne rose.
