Idealni uslovi za širenje bakteriozne plamenjače
Toplo i vlažno vreme sa obiljem padavina stvora idealne uslove za razvoj bakteriozne plamenjače, pa ova bolest već duže vreme hara u mnogim voćnjacima Srbije. Voćari traže pomoć, bolest se širi, a sve više mladara se suši. Pojavljuje se i karakterističan eksudat bakterija. Najugroženije vrste su dunja, kruška i jabuka. Voćari se hvataju za glavu i postavljaju ključno pitanje: čime suzbiti i spasiti voćnjak?
Šta izaziva bakterioznu plamenjaču?
Prouzrokovač ove bolesti je bakterija ervinia amilovora. Prezimljava na kori stabala i sa prvim povoljnim uslovima postaje aktivna. Sve sorte jabuka, krušaka, dunja i mušmula osetljive su na erviniju a posebno su ranjive mlade biljke. Cvet predstavlja glavna "ulazna vrata" za infekciju.
Infekcija se najčešće ostvaruje pri temperaturi oko 18,3 °C uz prisustvo vlažnosti – bilo kroz kišu, rosu, ili rane od grada i insekata.
Domaće pčele, nažalost, dodatno doprinose širenju bakterije tokom oprašivanja.
Prepoznavanje simptoma bakteriozne plamenjače
Prvi simptomi se obično javljaju posle cvetanja ili kada su plodovi veličine oraha. Najlakše ih je prepoznati po karakterističnom "pastirskom štapu" – povijanju vrhova mladara i sušenju listova i plodova. Siguran znak infekcije bakterijom ervinia jeste pojava bakterijskog eksudata na plodovima ili mladarima.
Istorija pojave u Evropi
U Evropi, bakterijska plamenjača jabučastog voća prvi put je zabeležena 1957. godine. Od tada, ervinia postaje ozbiljan neprijatelj voćarstva, posebno u vlažnim i toplim uslovima kakve sve češće imamo.
Suzbijanje bakteriozne plamenjače
Suzbijanje ove bolesti nije jednostavno jer, nažalost, nema efikasnih baktericida. Ipak, postoje određene mere koje mogu pomoći:
- skraćivanje inficiranih mladara 40–50 cm ispod vidljivog simptoma bolesti.
- orezivanje alatima dezinfikovanim u 90% alkoholu.
- upotreba bakarnih preparata u fazi otvaranja pupoljaka i sa smanjenom dozom tokom cvetanja ili nakon pojave grada.
U Južnom Tirolu preporučuje se da se preseci odmah zapale plamenom u roku od 2 minuta nakon orezivanja kako bi se uništile preostale bakterije.
Uloga azota i grinja
Dodavanje azota podstiče bujan rast mladara, čime indirektno pogoduje razvoju bolesti. S druge strane, prisustvo grinja do određene mere može pomoći u smanjenju rasta i tako smanjiti pojavu ervinije.
Biološki preparati nisu efikasni
Postoji i nekoliko registrovanih bioloških preparata za borbu protiv ervinie, ali njihova efikasnost je oko 50–60%, uz potrebu primene svakih 3 do 5 dana. U praksi, njihova upotreba je više teoretska.
Kada je krčenje jedina opcija?
Ako se bolest proširi na veći broj stabala, posebno kod dunje i kruške, najbolja i najefikasnija mera je krčenje zaraženih stabala i sadnja novih biljaka nakon određenog vremena. Primena antibiotika kao što je streptomicin nije dozvoljena u Srbiji.
Još malo o bakterioznim bolestima
