U proizvodnji paradajza, javljaju se mnoge bolesti koje predstavljaju veliki izazov. Među netipičnim su bakteriozne infekcije, koje se teško suzbijaju i često uzrokuju značajne gubitke. Bakteriozna plamenjača paradajza posebno je problematična jer se brzo širi i teško kontroliše. Međutim, nije jedina bakterioza.
Najčešće bakteriozne bolesti paradajza
Bakterioze paradajza mogu izazvati ozbiljna oštećenja na biljkama i plodovima. Neke od najpoznatijih su:
- Crna pegavost lišća i krastavost plodova
- Bakteriozna krastavost plodova
- Bakteriozna uvelost
- Rak paradajza
Iako svaka od ovih bolesti predstavlja problem, bakteriozna plamenjača paradajza zaslužuje posebnu pažnju zbog svoje agresivnosti i štetnosti.
Kako prepoznati bakterioznu plamenjaču?
Prvi simptomi javljaju se na donjem lišću u vidu sitnih tamnozelenih pega sa vlažnim izgledom i hlorotičnim oreolom. Vremenom, zahvaćeno tkivo postaje crno, dok listovi žute i opadaju.
Bolest ne zahvata samo lišće. Na stablu, peteljkama i plodovima takođe se mogu uočiti tamne, vlažne pege. Kada su vremenski uslovi vlažni, na površini ovih pega pojavljuje se bakterijski eksudat, što dodatno olakšava širenje infekcije. Mlade, nesazrele plodove bolest posebno pogađa – na njima se javljaju sitne sjajno crne pege, koje mogu dovesti do deformacija i zastoja u rastu. Zreli plodovi se raspadaju, vodenasti su i smrde.
Kako dolazi do infekcije?
Zaraženo seme i ostaci obolelih biljaka predstavljaju glavni izvor infekcije. Osim toga, bolest se može preneti kapljicama vode tokom zalivanja, kiše ili vetra. Naročito su ugrožene mlade biljke i plodovi, jer su mnogo osetljiviji od biljaka u kasnijim fazama rasta.
Efikasne mere zaštite
S obzirom na to da se bakteriozna plamenjača paradajza teško suzbija hemijskim sredstvima, neophodno je sprovesti odgovarajuće preventivne mere. Neke od najvažnijih uključuju:
Plodored – izbegavanje uzastopnog gajenja paradajza na istom mestu značajno smanjuje rizik od infekcije.
Uklanjanje biljnih ostataka – sprečava bakterijama da prezime i ponovo zaraze useve.
Dezinfekcija zemljišta i alata – posebno u plastenicima i toplim lejama, kako bi se eliminisali patogeni.
Kontrola temperature i vlažnosti – održavanje optimalnih uslova može smanjiti rizik od širenja bolesti.
Upotreba zdravog semena – ključno je koristiti sertifikovano seme kako bi se sprečila primarna infekcija.
Gajenje otpornijih sorti – otporniji genotipovi imaju veću sposobnost da se izbore sa bakterioznim oboljenjima.
Da li hemijska zaštita pomaže?
Za razliku od gljivičnih bolesti, bakterioze, uključujući bakterioznu plamenjaču paradajza, ne mogu se lako suzbiti fungicidima. Ipak, tretiranje preparatima na bazi bakra može usporiti širenje infekcije. Nažalost, kada se bolest već pojavi, njeno potpuno eliminisanje nije moguće.
Zaključak je PREVENTIVA
Budući da se bakteriozna plamenjača paradajza teško leči, prevencija igra ključnu ulogu u zaštiti useva. Redovna primena plodoreda, uklanjanje obolelih biljaka i korišćenje zdravog sadnog materijala mogu značajno smanjiti rizik od infekcije. Iako hemijska zaštita može delimično usporiti bolest, dugoročno gledano, najbolji rezultati postižu se pažljivim upravljanjem uslovima uzgoja i preventivnim merama.
Još malo o paradajzu:
