BILJKE KAO SAVEZNICI ILI PROTIVNICI
Možda niste znali, ali neke biljne vrste bolje rastu u prisustvu određenih biljaka koje ih štite od bolesti i štetočina. S druge strane, postoje i one koje međusobno ometaju rast i razvoj i ne vole se. Dakle, i u biljnom svetu važe određena „ljubavna pravila“ koja bi trebalo da naučimo i da ih primejujemo u praksi u našim baštama.
Komunikacija među biljkama – naučno dokazana
Biljke nisu pasivna bića. Naučnici su dokazali da biljke mogu da reaguju na različite spoljne draži. Posebnim instrumentima utvrđeno je da biljke doživljavaju stres prilikom rezidbe, a još jače reaguju kada se u njihovoj blizini seče drveće. Takođe, pokazalo se da su vezane za ljude koji ih neguju s ljubavlju, što objašnjava tvrdnju da cveće bolje napreduje kada mu se obraćate.
Dobre i loše biljne kombinacije u bašti
Pravilnim odabirom kombinacija biljaka može se smanjiti potreba za hemijskim sredstvima, a istovremeno dobiti zdraviji proizvodi. Neke biljke svojim mirisom odbijaju štetočine i tako štite i sebe i svoje „komšije“. Ovo se posebno može primeniti kod organske proizvodnje i u manjim povrtnjacima.
- Dobre kombinacije:
- Paradajz i kupus – paradajz tera štetočine koje napadaju kupus.
- Paprika se dobro slaže sa spanaćem, salatom i rotkvicama.
- Paradajz uspešno raste uz kupus, celer i paštrnak.
- Krompir dobro uspeva uz kupus i spanać.
- Grašak voli krastavac i salatu.
- Boranija se odlično razvija pored kupusa i cvekle.
- Celeru prija društvo salate, spanaća, praziluka i boranije.
- Šargarepa pozitivno utiče na gotovo sve biljne vrste.
- Loše kombinacije:
- Boranija i paprika nisu dobar spoj.
- Paradajz slabije raste pored graška i krompira.
- Krompir se ne slaže sa celerom i suncokretom.
- Grašku smeta boranija.
- Krastavac se ne slaže sa rotkvicom.
Lako možete da zaključite da se kupus lepo slaže sa većinom biljaka.
Evo kako da gajite krastavac u vašoj baštici sa malo ulaganja:
