Koren drveta je osnova svakog stabla i neophodan je za njegov rast i opstanak. On upija vodu i hranljive materije, drži stablo stabilnim i povezuje ga sa okolinom. Dok nadzemni deo privlači pažnju krošnjom i lišćem, koren drveta oblikuje život stabla i ekosistema oko njega. Moćni i razgranati korenovi biljaka učvršćuju tlo, čine ga stabilnim i sprečavaju eroziju zemljišta.
Koren drveta – snaga i stabilnost
Svako stablo zavisi od svog korena. Sitne dlačice na korenu drveta upijaju hranljive materije, dok deblji koreni obezbeđuju čvrstinu i otpornost na vetar i pomeranja tla. Koren drveta takođe povezuje biljke putem gljiva koje prenose hranljive materije i informacije o okruženju, pomažući biljkama da prežive sušu ili napade štetočina. Skoro kompletnu ishranu biljaka, posebno drvenastih, obezbeđuje koren, koji usvaja hranljive elemente iz zemljišta i specijalnim sprovodnim sudovima ga sprovodi u sve delove biljke.
Najdublji i najširi korenovi na svetu
Najdublji poznati koren drveta pripada akaciji u Južnoj Africi i prodire čak 68 metara u dubinu u potrazi za vodom. Ovo pokazuje koliko biljke mogu biti uporne i snalažljive u traženju resursa.
Najširi horizontalni koren drveta imaju stabla nekih drveća u Indiji, čiji koreni zauzimaju stotine kvadratnih metara i formiraju gotovo samostalnu strukturu ispod zemljišta. Hrastovi i sekvoje kombinuju duboke i široke korene, što im omogućava da opstanu vekovima i izdrže ekstremne klimatske uslove. Jedna od biljaka koja je nama poznata je smokva, koja ima moćan i razgranat skorenov sistem koji se proteže čak i do 14m od matičnog stabla.
Jedna sekvoja u Kaliforniji ima koren drveta koji se širi više od same krošnje, što znači da je prostor koji zauzima pod zemljom dvostruko veći od onoga što vidimo iznad tla.
Kada planirate da sadite neko drvo u svom dvorištu rasopitajte se prvo o tome koliko je moćan njegov koren. Biljke imaju jako veliku snagu, pa se često dešava da godinama i decenijama rastući blizu zidanih objekata naprave štetu. Koren biljke podiže asfalt, puteve a ima slučajeva kada su biljke nakon decenija rasta rušile potporne zidove pa i kuće.
Nikako blizu zidanih objekata nemojte da sadite: smokvu, orah, jelke i hrast.
Biljke sa plitkim i površinskim korenjem
Nemaju sva stabla duboke korene. Breze i javori i mnoge vrste tropskog drveća razvijaju plitak i širok koren drveta tik ispod površine zemljišta. Ovaj tip korena brzo upija kišnicu i hranljive materije i omogućava opstanak u zemljištu koje nije duboko ili bogato vodom.
Kaktusi imaju takav koren, koji se širi tik ispod površine. To je zbog toga da bi brzo upio vodu, nakon obilnih padavima koje su retke u pustinjskim predelima.
Površinski koreni stabilizuju tlo i sprečavaju eroziju, ali ne pružaju istu otpornost na vetar kao duboki koreni.
Bez zdravog korena, stablo gubi sposobnost da se hrani i ostane stabilno. Koren drveća čuva tlo, zadržava vlagu i omogućava život mikroorganizama. Svaki koren, dubok, širok ili plitak, ima svoju ulogu u opstanku biljke i celog ekosistema. Njegova uloga je nevidljiva, ali nezamenjiva.
Jedna od najpasnijih drvenastih biljaka je smokva, jer ima baš moćan korenov sistem
