ISPLATIVA SETVA I DOBAR PROFIT
Sejanje uljane repice može biti jedna od najprofitabilnijih poljoprivrednih aktivnosti, ali zahteva pažljivo planiranje i odgovarajuće agrotehničke mere. Istraživanja su pokazala da se od uljane repice može ostavriti višestruka korist.
Uljana repica i njena upotreba
Uljana repica spada u red industrijskih biljaka i predstavlja drugi najvažniji svetski izvor proteinske hrane. Najveći proizvođači su zemlje Evropske unije, Kanada, SAD, Australija, Kina i Indija.
Pored toga što se koristi za proizvodnju ulja, njeni nusproizvodi nalaze primenu u krmnim smešama i silaži. Takođe, često se koristi za zelenišno đubrenje i kao rotaciona kultura između pšenice i kukuruza, gde poboljšavajući strukturu i plodnost zemljišta.
Uslovi za setvu uljane repice
Uljana repica dobro uspeva na različitim tipovima zemljišta, ali je ključno da parcela bude dobro pripremljena i da ima povoljan vodno-vazdušni režim. Za pravilan rast, koren mora imati mogućnost dubokog prodora u zemljište, pa teška, zbijena i slabo drenirana zemljišta nisu pogodna.
Ova kultura se može uspešno gajiti i u brdsko-planinskim regionima do 750 m nadmorske visine, a tolerantna je na različite pH vrednosti, pri čemu najviše odgovaraju neutralna do slabo alkalna zemljišta.
Plodored i obrada zemljišta
Uljana repica se mora gajiti u plodoredu, jer monokultura povećava rizik od bolesti i štetočina. Kada se seje nakon strnina, zemljište se obrađuje u dva koraka:
- Nakon žetve preduseva – ljuštenje strništa na 10–12 cm dubine.
- Početak avgusta – oranje na punu dubinu od 20–30 cm u zavisnosti od tipa zemljišta.
Posle oranja, obavezno je zatvaranje brazdi i ravnanje površine kako bi se olakšala predsetvena priprema. Cilj ove pripreme je eliminacija korova i stvaranje optimalnih uslova za klijanje semena.
Setva uljane repice
Za setvu se mora koristiti kvalitetno seme. Optimalni rok setve u našim uslovima je od 1. do 20. septembra. Prerana ili prekasna setva negativno utiču na prinos.
Uljana repica zahteva adekvatno đubrenje. Najčešće se primenjuju mineralna hraniva, ali biljka izuzetno dobro reaguje i na organska đubriva. Njene potrebe za hranivima su veće nego kod drugih kultura, pa se pravilna ishrana mora pažljivo planirati.
Prihrana i nega useva
Jednokratno prihranjivanje obavlja se početkom prolećnog porasta, obično u drugoj ili trećoj dekadi februara. Precizna količina azota određuje se N-min metodom, čime se postiže optimalan razvoj biljke.
Žetva uljane repice
U završnoj fazi vegetacije, uljana repica brzo dozreva, pa je pravovremeno određivanje trenutka žetve od presudnog značaja. Zbog neujednačenog cvetanja, plodovi sazrevaju u različitim vremenskim intervalima, što povećava rizik od osipanja semena.
Postoje četiri nivoa zrelosti uljane repice:
- Zelena
- Žuta
- Tehnička
- Puna zrelost
Priprema kombajna je ključna za smanjenje žetvenih gubitaka. Pošto standardni kombajni mogu izazvati značajne gubitke usled udara vitla na hederu, preporučuje se korišćenje posebnih kombajna ili ugradnja adaptera, kao i produženje stola hedera radi boljeg sakupljanja semena.
Skladištenje semena
Nakon žetve, seme uljane repice može imati različitu vlažnost (10–12%), te ga je neophodno osušiti na skladišnu vlagu (6–6,5%). Sušenje se obavlja pre skladištenja kako bi se sprečila pojava plesni i kvarenje semena.
Seme se skladišti u podnim skladištima ili u džakovima, obično 1–2 meseca. Tokom tog perioda, neophodno je redovno kontrolisati temperaturu i analizirati uzorke na prisustvo skladišnih štetočina. Posebno je važno sprečiti pregrevanje semena, jer užeglo seme gubi kvalitet i tržišnu vrednost.
Uljana repica je profitabilna kultura koja zahteva ozbiljan pristup u planiranju setve, đubrenja, zaštite i žetve. Pravilnim agrotehničkim merama mogu se postići visoki prinosi i kvalitetno seme, što donosi značajnu ekonomsku korist proizvođačima. Odlična je i kao medonosna biljka.
Pre svake setve obavezno je da se uradi analiza zemljišta. Kako se pravilno uzima uzorak, saznaćete ako kliknete na naslov ispod
