OBAVITE PRIHRANU NA VREME
Prihrana pšenice je izuzetno važna agrohemijska mera, koja se u zavisnosti od vremenskih prilika odvija od kraja februara pa tokom prve polovine marta, odnosno čim se sneg otopi, ukoliko ga ima.
Prihrana kao važna agrohemijska mera
Prihrana pšenice je važna pre svega zbog toga, što je pšenici u ovom momentu potrebno niz hranljivih materija kako bi krenula sa razvojem. Mirovala je tokom zime i bila u nekoj vrsti zimskog sna, i prosto rečeno potrebno je da se " dobro najede "kako bi sita i snažna krenula dalje. Stoga se nameće pitanje, kako i čime nađubriti?
Oprezno sa azotnim đubrivima
Tokom kretanja vegetacije, nakon zimskog mirovanja, pšenicu bi trebalo prihraniti azotnim đubrivima. U momentu predsetvene pripreme zemljišta za setvu pšenice , uneta je mala količina đubriva, taman onoliko koliko joj je potrebno da krene i utone u zimski san. Zbog toga je veoma važno da pšenica ostatak prihrane dobije baš u ovom momentu kada se budi i kreće.
Analiza zemljišta je poželjna mera
Pre prihrane, potrebno je da uradite analizu zemljišta kako bi dobili pravu sliku o agrohemijskom sastavu zemljišta. Nakon toga možete pristupiti prihrani, odnosno đubrenju u onoj količini koju ćete dobiti preporukom nakon izvršene anlaize. Ukoliko se odlučite da dodate azot bez prethodne izvršene analize zemljišta, budite obazrivi i ne preterujte, jer možete izazvati suprotan efekat.
Ša se dešava ako se ne prihrane zimski usevi?
Ukoliko pšenica ali i ostali usevi, koji se lagano bude iz zimskog mirovanje, ne prihrane azotom, neće dobro da razviju zelenu masu, niti klasati, niti će dati dobar prinos. Stručnjaci preporučuju da se prihrana podeli u dva dela.
Prvi deo ide odmah nakon topljenja snežnog pokrivača tj krajem februara a
Drugi, nakon 20 ak dana od prve prihrane.
Od zavisnosti tipa zemljišta i hemijskog sastava neka uopštena količina azota se kreće u rasponu od 15 do 30 kg azota po hektaru, odnosno za prinos od 1t/ha potrebno je 25 kg azota/ha.
Evo više o đubrenju:
