KAKO DA SPREČITE BOLESTI RATARSKIH USEVA?
U Srbiji,dugo nije bila uobičajena zaštita strnih strnih žita od bolesti. Razlozi za to su u prvom redu suvlja klima i postojanje domaćih sorti, koje su tolerantne prema nekim gljivičnim bolestima. Nakon početka sejanja novih, stranih sorti, počelo se i kod nas postavljati pitanje da li treba vršiti zaštitu strnih žita, a u prvom redu pšenice kao glavne kulture u ovoj grupi.
Biljne bolesti su nevolja koja se može sprečiti
Pojavu bolesti na žitima izazivaju gljivice. Ima ih na desetine i najčešće su to bolesti tipa pepelnice i rđe. Bez obzira o kakvoj se bolesti radi, svaka pojava izaziva odumiranje delova ili celog lista što dovodi do nemogućnosti normalnog obavljanja fotosinteze, a to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa. Ukoliko je gubitak prinosa veći od cene fungicidnog tertmana, zaštita od bolesti ima svoje opravdanje. Međutim, važno je istaći da svaki hemijski tretman ako se izvrši na vreme i na odgovarajući način u velikoj meri može da doprinese očuvanju prinosa.
Evo kratkog osvrta na dve najčešće bolesti
Pepelnica strnih žita , latinski naziv, Erysiphe graminis je najraširenije oboljenje ali najintenzivnije se razvija u regionima sa većom količinom padavina. Ukoliko dođe do pojave ove bolesti prosečni gubici prinosa pšenice iznose 5-10% dok su kod ječma duplo veći. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke, naročito list zastavičar i klas.
Za razvoj bolesti su važni temperaturni uslovi i vlažnost tokom marta i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom periodu dovodi do intenziviranja rasta. Hemijsko suzbijanje pepelnice treba primenjivati samo u slučaju kada se proceni da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka naročito list zastavičar i klas. Ove sezone imali smo baš takvo vreme sa obiljem padavina tokom proleća i velikom vlažnošću vazduha a kasnije je nastupio sušni period, što je dovelo do masovne pojave ne samo pepelnice već i ostalih bolesti.
Siva pegavost lista pšenice Septoria tritici u našem regionu, naročito u vlažnim godinama može masovno da se pojavi pogotovo na osetljivim genotipovima. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći.. Posebno su gubici najveći ukoliko se bolest masovno pojavi pre klasanja biljke. Najčešći domaćin ovog parazita je pšenica dok ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas ) napada ređe.
