POVEZANOST MIKOTOKSINA SA BILJNIM BOLESTIMA
Velika je povezanost gljivičnih bolesti i mikotoksina koja se ogleda u tome, što ove bolesti na biljakama stvaraju plesni ( buđ ) a te plesni proizvode mikotoksine. Prouzrokovači tih biljnih bolesti su gljive iz raznih rodova, tako da osim fuzarioza iz roda Fusarium dolazi i čitav niz drugih rodova gljivica koje prouzrokuju bolesti: Aspergillus, Penicillium, Claviceps, i Alternaria.
Iz roda Claviceps nastaje bolest Claviceops purpurea ( pseći nokti ) ozbiljna bolest na žitu čija plesan daje uslove za mikotoksine, pa Alternaria solani koja takođe daje uslove za mikotoksine i javlja se na krompiru i pradajzu. Jedino gljivice iz roda Penicillium daju plesan od koga nastaje antiobiotik penicilin.
OSNOVNI USLOVI ZA NASTANAK MIKOTOKSINA
Kada nastupi dugačak period kišovitog vremena, nastaju idelani uslovi za pojavu gljivičnih bolesti na žitima ali i drugim gajenim biljkama jer je onemogućeno da se uđe u njive kako bi se na vreme izvršili tretmani zaštite nekim od fungicida. Svako ko daje savete i sugeriše upotrebu nekih preparata nakon stabilizacije vremena, ne govori istinu jer je za prskanje kasno, tako da ćete samo uzalud da bacate pare. Jedina i sigurna zaštita protiv bolesti je ona koja je obavljena na vreme i pre kiše a nikako posle jer je za ostvarivanje infekcije i kasnije ispoljavanje simptoma potrebna kiša odnosno vlaga. I to je alarm koji upozorava na moguću pojavu mikotoksina.
TIPOVI MIKOTOKSINA I NJIHOVO PRISUSTVO U NAMIRNICAMA
Postoji nekoliko tipova mikotoksina koje stvaraju buđ ( plesan ) različitih gljivica. Tako recimo aflatoksin kao možda najpopularniji, nastaje od buđi gljive iz roda Aspregilus. Osim aflatoksina gljive iz roda Aspergilus stvaraju i ohratoksin koji se može naći u žitaricama, vinima, suvom voću i kafi.
Mikotoksini fumonizin i zearalenom stvaraju gljive roda Fusarium i ti mikotoksini se najčešće nalaze u kukuruzu i kukuruznim proizvodima i verovali ili ne, mikotoksini se mogu naći i na jabuci i to mikotoksin patulin. Njega proizvode Penicillium i Aspergillus vrste, a može se naći u voću, posebno u jabukama i proizvodima od jabuka.
NAJČEŠĆE NAMIRNICE U KOJIMA SE MOGU NIAĆI MIKOTOKSINI
Žitarice i proizvodi od žitarica: Kukuruz, pšenica, ječam, ovas, raž, pirinač i proizvodi kao što su brašno, hleb i testenine, često su kontaminirani mikotoksinima.
Orašasti plodovi i semenke: Kikiriki, bademi, lešnici, orasi i drugi orašasti plodovi su podložni kontaminaciji, posebno aflatoksinima. Suvo voće: suve smokve, suvo grožđe, suve kajsije često mogu biti kontaminirane, posebno patulinom i ohratoksinom.
Kafa i kakao: sirova kafa i kakao mogu biti zagađeni ohratoksinima, posebno ako nisu pravilno skladišteni.
Mleko i mlečni proizvodi: mikotoksini kao što je aflatoksin M1 mogu se naći u mleku i mlečnim proizvodima kada su životinje hranjene kontaminiranom hranom. Zanimljivo je da je javnosti skrenuta pažnja na pojavu mikotoksina, tek nakon afere sa mikotoksinima u mleku. Do tada, šira javnost nije imala pojma da mikotoksini postoje.
ZANIMLJIVOSTI
Životinje koje konzumiraju kontaminiranu hranu, mikotoksine deponuju u meso, jetru i druge organe pa samim tim mogu da kontaminiraju čoveka. Proizvodi od fermentisanih žitarica i grožđa mogu biti kontaminirani, posebno ohratoksinom, što navodi da se mogu naći u pivu i vinu.
GLJIVIČNE BOLESTI I ISPOLJAVANJE SIMPTOMA I PREVENCIJA
Najbolji i najefikasniji način sprečavanja pojave mikotoksina jeste da se gljivične bolesti suzbiju na vreme i da se spreči pojava simptoma bolesti i kasnije stvaranje plesni koje stvaraju uslove za mikotoksine. Svi koji se profesionalno bave poljoprivredom trebalo bi da razlikuju dve važne stvari kada su prouzrokovači bolesti u pitanju. Prva stvar je ostvarena infekcija a druga je ispoljeni simptomi. Za ostvarenje gljivičnih infekcija od velike važnosti je postojanje vlage, putem padavina ili usled visoke vlažnosti vazduha. Ukoliko nema vlage neće ni doći do infekcije jer gljivice vole vlagu.
Ukoliko dođe do infekcije a nije došlo do ispoljavanja simptoma, još uvek ima vremena da se reaguje odgovarajućim preparatima ( fungicidima ) koji u zavisnosti od biljke i tipa infekcije mogu da spreče dalji razvoj bolesti i pojave prvih simptoma. Kada se ispolje simptomi koji su različiti za različite tipove bolesti tada je najčešće kasno za bilo kakav tretman. Najveći problem kod ovako nastalih a ne lečenih bolesti su mikotoksini koji kasnije putem stočne hrane jednostavno dospevaju u lancima ishrane i do čoveka.
VEZA MIKOTOKSINA SA BILJNIM BOLESTIMA
Mikotoksini su prisutni u velikom broju namirnica. Da li iko kontroliše njihovo prisustvo u brašnu, kikirikiju, indijskom oprahu, svom zrnevlju, začinima, mleku ili čajevima? Da li iko vrši nadzor uvoza i kontroliše ove proizvode koje svakodnevno kupujemo u ( gle ironoje ) u prodavnicama zdrave hrane!? A kako kažu neki stručnjaci, nabrojane namirnice, sadrže mikotoksine u velikim količinama.
Mikotoksini su veliki problem tropskih područja jer visoke temperature i vlažnost pogoduju nastanku plesni. Mikotoksini su termostabilni, što znači da ih kuvanje i termička obrada ne uništavaju, pa stoga ostaju prisutni u hrani tokom svih faza proizvodnje, obrade i skladištenja.
Kikiriki je često pun mikotoksina
Drama oko mikotoskina u mleku bila je pre nekoliko godina i nije završena. Rešeno je tako što su se korigovale referentne tj dozvoljene količine u mleku ali nije na ovu temu stavljena tačka. Mikotoksina ima uvek u većini žitarica i to je neminovnost.
KAKO NASTAJU MIKOTOSKINI?
Kako je kukuruz jedna od najvažnijih ratarskih biljaka, jer je osnovna sirovina za proizvodnju stočne hrane, objasniću najprostije kako mikotoskini nastaju na kukuruzu.
Mikotoksine luče neke gljivice kao produkte svog metabolizma i ispuštaju ih na podlogu na kojoj rastu i mi ih najčešće vidimo kao buđ ili plesan različite boje i mirisa. Pa kako onda nastaje na kukuruzu?
Ključni uzročnik nastanka mikotoskina na kukuruzu su insekti tipa kukuruzni plamenac, kukurzne sovice i dr. koji se hrane na klipovima i stvaraju oštećenja koja predstavljaju otvorene rane i pogodno mesto za naseljavanje drugih mikroorganizama ( patogena ) u ovom slučaju gljivice Aspergillus flavus.
Spore ( spore su kao seme kod običnih biljaka ) koje raznosi vetar, pa kada spora dospe na oštećeno zrno, počne da klija. Tokom klijanja i prodiranja dublje u oštećeno tkivo mladog kukuruza, gljiva počinje da luči takozvani aflatoksin koji ubija žive ćelije, jer su joj potrebne mrtve za dalje napredovanje i ishranu. Mikotoksini se nalaze u plesni ( buđi ) koja nastaje kao posledica ishrane gljivice i ukoliko se takav kukurz uskladišti, može doći do kontaminacije stočne hrane. Mikotoskini su vrlo postojani i ne mogu se suzbiti u daljim postupcima skladištenja ne samo kukuruza već i ostalih žitarica. Ne mogu se razgraditi kuvanjem ili bilo kojim drugim tremičkim procesom. Zbog toga je važan % vlage kukuruza prilikom skidanja, jer što je manji % vlage, smanjuje se verovatnoća da se tokom skladištenja inicira dalji razvoj gljivice. Sušno vreme sa visokim temperaturama pogoduju stvaranju mikotskina i jedan od načina za sprečavanje nastanka jeste blagovremeno suzbijanje kukurznog plamenca kako bi se sprečilo da polaže jaja jer ispiljene gusenice su te koje stvaraju oštećenja koja su pogodna mesta za dospevanje spora gljivice Aspergillus flavus.
Moguća je pojava i mikotoksina naročito ukoliko se skladišti ubuđano i i nedovoljno osušeno zrno. Ukoliko takvo zrno ode u mlin eto nam brašna i hleba sa mikotoksinima. Brašno je strateški bitna namirnica i njega mora da bude uvek, bez obzira kakvog je kvaliteta, a to svakako nije dobro. Inače hibridi kukuruza koji imaju veći procenat proteina su više privlačni kukurznom plamencu od hibrida koji imaju manji procenat proteina. Zbog toga zrno treba da budu dobro osušeni pre skladištenja, a skladišta treba redovno proveravati na vlagu i temperaturu i najvažnije je blagovremeno i uspešno suzbijanje biljnih bolesti. I za kraj trebalo bi da znate da je pod znakom pitanja da li iko kontroliše prisustvo mikotoksina na sve namirnice koje uvozimo a u našoj ishrani se nalaze svakodnevno. Kao što ste mogli da zaključite, nema namirnice biljnog pa ni životinjskog porekla koja potencijalno ne sadrži neki mikotoksin.
