POVEZANOST MIKOTOKSINA SA BILJNIM BOLESTIMA

Velika je povezanost gljivičnih bolesti i mikotoksina. Ove bolesti na biljakama stvaraju plesni ( buđ ) a te plesni proizvode mikotoksine. Prouzrokovači bolesti su gljive iz raznih rodova. Osim fuzarioza iz roda Fusarium dolazi i čitav niz drugih rodova gljivica koje prouzrokuju bolesti: Aspergillus, Penicillium, Claviceps, i Alternaria. Zbog toga su mikotoksini u hrani ozbiljan problem.

Iz roda Claviceps nastaje bolest Claviceops purpurea ( pseći nokti ) ozbiljna bolest na žitu čija plesan daje uslove za mikotoksine. Potom, Alternaria solani koja takođe daje uslove za mikotoksine i javlja se na krompiru i pradajzu.

Jedino gljivice iz roda Penicillium daju plesan od koga nastaje antiobiotik penicilin.

Kikiriki često sadrži mikotoksine, kao i čajevi i svo zrnasto voće koje kupujete u tzv zdravoj hrani.

OSNOVNI USLOVI ZA NASTANAK MIKOTOKSINA

Kada nastupi dugačak period  kišovitog vremena, nastaju idelani uslovi za pojavu gljivičnih bolesti na žitima ali i drugim gajenim biljkama. Kiša onemogućava  da se uđe u njive kako bi se na vreme izvršili tretmani zaštite  nekim od fungicida.  Svako ko daje savete  i sugeriše upotrebu preparata nakon stabilizacije vremena, ne govori istinu. Za prskanje JE TADA kasno! Ipak, ako hoćete da bacate pare, prskajte.

Jedina i sigurna zaštita protiv bolesti je ona koja je obavljena na vreme i pre kiše. I to je alarm koji upozorava na moguću pojavu mikotoksina.

TIPOVI MIKOTOKSINA I NJIHOVO PRISUSTVO U NAMIRNICAMA

Postoji nekoliko tipova mikotoksina koje stvaraju buđ ( plesan ) različitih gljivica. Aflatoksin kao najpopularniji, nastaje od buđi gljive iz roda Aspregilus. Osim aflatoksina gljive iz roda Aspergilus stvaraju i ohratoksin koji se može naći u žitaricama, vinima, suvom voću i kafi.

Mikotoksini fumonizin i zearalenom stvaraju gljive roda Fusarium i ti mikotoksini se najčešće nalaze u kukuruzu i kukuruznim proizvodima. Tek, verovali ili ne, mikotoksini se mogu naći i na jabuci i to mikotoksin patulin.

NAJČEŠĆE NAMIRNICE U KOJIMA SE MOGU NIAĆI MIKOTOKSINI

Žitarice i proizvodi od žitarica: kukuruz, pšenica, ječam, ovas, raž, pirinač i proizvodi kao što su brašno, hleb i testenine, često su kontaminirani mikotoksinima.

Orašasti plodovi i semenke: kikiriki, bademi, lešnici, orasi i drugi orašasti plodovi su podložni kontaminaciji, posebno aflatoksinima.

Suvo voće: suve smokve, suvo grožđe, suve kajsije često mogu biti kontaminirane, posebno patulinom i ohratoksinom.

Kafa i kakao: sirova kafa i kakao mogu biti zagađeni ohratoksinima, posebno ako nisu pravilno skladišteni.

Mleko i mlečni proizvodi: mikotoksini kao što je aflatoksin M1 mogu se naći u mleku i mlečnim proizvodima kada su životinje hranjene kontaminiranom hranom. Zanimljivo je da je javnosti skrenuta pažnja na pojavu mikotoksina, tek nakon afere od pre desetak godina. Do tada, šira javnost nije imala pojma da mikotoksini postoje.

GLJIVIČNE BOLESTI I ISPOLJAVANJE SIMPTOMA I PREVENCIJA

Najefikasniji način za sprečavanje pojave mikotoksina jeste pravovremeno suzbijanje gljivičnih bolesti. Cilj je sprečiti infekciju, razvoj bolesti i kasniju pojavu plesni koje stvaraju uslove za nastanak mikotoksina.

Infekcija nije isto što i simptom bolesti

Svi koji se profesionalno bave poljoprivredom trebalo bi da razlikuju dve važne stvari: ostvarenu infekciju i ispoljene simptome bolesti.

Za nastanak gljivične infekcije od presudnog je značaja prisustvo vlage. Ona može poticati od padavina, rose ili visoke relativne vlažnosti vazduha.

Bez dovoljno vlage, u mnogim slučajevima neće doći do infekcije.

Problem nastaje kada se infekcija već ostvari, a na biljci još nema vidljivih simptoma.

Kada još ima vremena za reakciju

Ako je do infekcije došlo, ali se simptomi još nisu pojavili, još uvek postoji mogućnost da se odgovarajućim tretmanom zaustavi ili uspori razvoj bolesti.

U zavisnosti od biljne vrste, prouzrokovača i faze razvoja bolesti, mogu se primeniti odgovarajući preparati, odnosno fungicidi.

Zato je pravovremeno praćenje useva od velikog značaja.

Kada se pojave simptomi, često je već kasno

Kada se na biljci pojave karakteristični simptomi bolesti, mogućnosti za uspešnu zaštitu mogu biti znatno manje.

Simptomi se razlikuju u zavisnosti od bolesti, ali njihova pojava često znači da je proces infekcije već uznapredovao.

Zato se zaštita useva ne sme zasnivati samo na čekanju da se bolest vidi golim okom.

Potrebno je pratiti vremenske uslove, stanje useva i mogućnost ostvarivanja infekcije kako bi se reagovalo pre nego što bolest postane vidljiva.

Mikotoksini su problem koji ne završava u njivi

Poseban problem predstavljaju bolesti koje stvaraju uslove za razvoj plesni i nastanak mikotoksina.

Ove štetne materije mogu dospeti u stočnu hranu, a zatim i u lanac ishrane ljudi.

Zato borba protiv mikotoksina ne počinje tek kada se oni pronađu u hrani ili stočnoj hrani.

Ona počinje mnogo ranije. U usevu, pravovremenim prepoznavanjem rizika od infekcije i odgovarajućom zaštitom biljaka.

VEZA MIKOTOKSINA SA BILJNIM BOLESTIMA

Drama oko mikotoskina u mleku nije završena. Rešeno je tako što su se korigovale dozvoljene količine u mleku. Ipak, na ovu temu stavljena tačka. Mikotoksina ima uvek u većini žitarica i to je neminovnost.

KAKO NASTAJU MIKOTOSKINI?

Kako je kukuruz jedna od najvažnijih ratarskih biljaka, jer je osnovna sirovina za proizvodnju stočne hrane, objasniću najprostije kako mikotoskini nastaju na kukuruzu.

Mikotoksine luče neke gljivice kao produkte svog metabolizma i ispuštaju ih na podlogu na kojoj rastu. Mi ih najčešće vidimo kao buđ različite boje i mirisa. Pa kako onda nastaje na kukuruzu?

Kako insekti otvaraju put aflatoksinu u kukuruzu

Jedan od važnih uzroka pojave mikotoksina u kukuruzu su insekti, posebno kukuruzni plamenac i kukuruzne sovice. Gusenice oštećuju klip i zrno, stvarajući rane kroz koje mogu da prodru gljivice, među njima i Aspergillus flavus.

Spore ove gljivice, koje vetar lako raznosi, dospevaju na oštećeno zrno i počinju da klijaju. Tada gljivica može da stvara aflatoksin, jedan od najpoznatijih mikotoksina.

Zašto je vlaga toliko važna?

Rizik se povećava ukoliko se takav kukuruz uskladišti sa nepovoljnim sadržajem vlage. Što je kukuruz bolje osušen pre skladištenja, manja je mogućnost razvoja plesni i dalje kontaminacije.

Visoke temperature i sušni periodi takođe mogu povećati rizik od pojave aflatoksina.

Zato je jedna od važnih mera zaštite pravovremeno suzbijanje kukuruznog plamenca i drugih štetočina, kako bi se sprečila oštećenja zrna i otvorio put gljivicama.

A kada se mikotoksin jednom formira, kuvanje i uobičajena termička obrada ne predstavljaju pouzdan način njegovog uklanjanja.

Moguća je pojava i mikotoksina naročito ukoliko se skladišti ubuđano i i nedovoljno osušeno zrno. Ukoliko takvo zrno ode u mlin eto nam brašna i hleba sa mikotoksinima. Brašno je strateški bitna namirnica i njega mora da bude uvek, bez obzira kakvog je kvaliteta, a to svakako nije dobro.

Hibridi kukuruza koji imaju veći procenat proteina su više privlačni kukurznom plamencu od hibrida koji imaju manji procenat proteina.

Zbog toga zrno treba da budu dobro osušeni pre skladištenja, a skladišta treba redovno proveravati na vlagu i temperaturu. Najvažnije je blagovremeno i uspešno suzbijanje biljnih bolesti.

I za kraj trebalo bi da znate da je pod znakom pitanja da li iko kontroliše prisustvo mikotoksina na sve namirnice koje uvozimo a u našoj ishrani se nalaze svakodnevno. Kao što ste mogli da zaključite, nema namirnice biljnog pa ni životinjskog porekla koja potencijalno ne sadrži neki mikotoksin.