Savremena istraživanja potvrđuju da klimatske promene direktno utiču na biljni i životinjski svet, a posebno na povećanje broja štetočina. Japanski naučnici su, nakon višegodišnjih ispitivanja, utvrdili da je porast površinske temperature zemljišta za samo 1 ºC tokom poslednjih 40 godina značajno promenio biološki ciklus mnogih insekata i grinja.
Ove premene su već počele da se dešavaju i kod nas. Svedočimo ekstremno toplim letima i blagim zimama. Baš te blage zime, osnovni su uzrok sve većeg broja štetočina, koje se pojavljuju na proleće. Razlog je, što nema mrazeva koji znaju da unište većinu pezimljujućih formi insekata i drugih šteočina.
Kao posledica tog procesa je smanjen broj uginulih štetočina tokom zime i povećan broj generacija godišnje. Jednostavno rečeno. Globalno otopljavanje stvara idealne uslove da insekti prežive, razmnože se i izazovu veće štete nego ranije.
Kako klimatske promene utiču na povećanje brojnosti insekata
U praksi to izgleda tako da blaže zime omogućavaju većem broju štetočina da preživi hladne mesece. Ženke nekih vaši koje prenose biljne viruse sada prezimljavaju u većem broju, dok se kod tripsa povećava plodnost. Kao posledica toga, javlja se više insekata, veća šteta na biljkama što za posledicu ima veću upotrebu hemijskih sredstava.
Čak i kulture koje su ranije bile pošteđene sada postaju ugrožene. Tresetne mušice, nekada gotovo beznačajne, danas se ubrajaju u ozbiljne štetočine u proizvodnji šampinjona.
Više zalivanja – više nematoda
Promene usled globalnog otopljavanja dovode do potrebe za češćim zalivanjem useva, što pogoduje pojavi nematoda na povrću, jagodama i drugim biljkama. Istovremeno, dolazi do intenzivnijeg razmnožavanja insekata koji sisaju biljne sokove, pa se češće javljaju i viroze i fitoplazmoze.
Rani napadi grinja i drugih štetočina
Blage zime pogoduju i grinjama koje prezimljavaju ispod lišća, u zemljištu ili ispod pupoljaka. Veći broj preživljava, pa se njihova pojava beleži već rano u proleće. Slična situacija je i sa grinjama na voću, naročito na jabuci, a kasnije i na povrću, kukuruzu i soji.
Zbog toplijih zima očekuje se značajnija pojava rđastih grinja na kruškama, jabukama i vinovoj lozi.
Blage zime pogoduju preživljavanju štetočina
Manjak jakih mrazeva dovodi do većeg preživljavanja gundelja, žičara i nematoda. Smanjen mortalitet primećen je i kod repine pipe, kukuruzne zlatice i drugih pipa, pa se očekuje njihova intenzivnija pojava u narednim sezonama.
Migracija i širenje južnih vrsta
Jedan od najopasnijih efekata klimatskih promena jeste širenje insekata tipičnih za južne krajeve. Na primer, kukuruzna sovica, koja inače prezimljava u južnim delovima Evrope, već je zabeležena i u Bečeju.
U godinama sa blagim zimama, migratorne vrste poput sovica mogu preživeti i u Srbiji, što znači da nas očekuje širenje mediteranskih štetočina ka severu.
Dve strane istog novčića. Korisni i štetni insekti
Iako klimatske promene pre svega povećavaju broj štetnih vrsta, istovremeno donose i porast brojnosti korisnih insekata, poput parazita lisnih vaši. Ipak, ukupan bilans je nepovoljan, jer se narušava prirodna ravnoteža i povećava potreba za zaštitom useva.
Kako reagovati na promene
Globalno otopljavanje nameće nove izazove u poljoprivredi. Povećan broj štetočina znači da je neophodno pažljivije praćenje stanja useva, pravovremena zaštita i upotreba odgovarajućih preparata.
Važno je da se poljoprivredna proizvodnja mora prilagoditi novim uslovima, jer uz rast broja stanovništva raste i potreba za sigurnom i stabilnom proizvodnjom hrane. U uslovima promene klime, koja predstavlja proces, sve je više problema koje bi trebalo rešavati. Pre svega u proizvodnji kukurza i drugih ratarskih kultura. Nekada su prinosi suvog zrna kukuruza u zavisnosti od hibrida išli i do 14t po hektaru a danas se kao dobar prinos u uslovima suše smatra onaj od 4t. Kada kažemo “klimatske promene” to ne znači da se klima promenuila i da se sada na tome i zaustavila. Naprotiv. Klima nastavlja da se menja i dalje. Spremite se, i zaboravite na to kako je bilo nekada, jer je to daleka prošlost.
