NEDOSTATAK HRANE POSTAJE GLOBALNA PRETNJA
Nedostatak hrane više nije problem budućnosti – on je već tu. Svetske mape unosa nutrijenata pokazuju da između 25 i 50% ljudi ne unosi dovoljno osnovnih hranljivih materija. Ipak, to je samo jedan deo problema.
Prava opasnost dolazi iz kombinacije šest faktora koji postepeno urušavaju sistem proizvodnje hrane širom sveta gde su klimatske promene možda i najvažniji. Ovaj problem nisu tek dve reči, već ozbiljne promene koje dovode do velikih razaranja obradivih površina. Još jedan je od zaključka sa nedavno održanog svetskog Kongresa o semenima u Istanbulu.
Klimatske promene sve više remete proizvodnju hrane
U maju je zabeležen drugi najduži toplotni talas u istoriji merenja. To je bio i 516. mesec zaredom sa prosečnom globalnom temperaturom višom od proseka iz 20. veka.
Temperature više nisu izuzetak na žalost postale su pravilo. Sve češće imamo leta koja prelaze granice izdržljivosti biljaka, posebno u poljoprivrednim zonama poput Južne Afrike mada je u Evropa poprilično stradala.
Surova realnost je da se beleži drastičan pad prinosa
Naučne studije koje prate efekat temperature na poljoprivredu beleže konstantan pad produktivnosti. Toplota utiče na sve: klijanje semena, rast biljaka i sazrevanje plodova. U kombinaciji sa smanjenjem padavina i sve češćim vremenskim ekstremima, ova promena direktno vodi do smanjenja prinosa hrane širom sveta.
Zemljište gubi plodnost, humus trajno nestaje
Afrička unija upozorava: do 2050. godine, 80% obradivog zemljišta u urbanim sredinama može postati neupotrebljivo. Već sada je više od 75% tla ozbiljno degradirano. Uz to, 70% obradivih površina pogođeno je hipoksijom – nedostatkom kiseonika u zemljištu. To direktno smanjuje sposobnost zemljišta da podrži biljke.
Voda nestaje, a sa njom rast i razviće
Poljoprivreda koristi oko 70% sve slatke vode na Planeti. Međutim, u čak 21 od 37 najvećih svetskih regiona, rezerve se iscrpljuju brže nego što se obnavljaju. Globalni sadržaj vlage u zemljištu konstantno opada. Toliko da je zabeleženo i pomeranje Zemljine rotacije, izazvano promenama u raspodeli mase usled topljenja glečera.
Tihe i uporne suše
Časopis Science Advances objavio je studiju o pojavi transdužinskih suša, koje traju mnogo duže i postaju sve češće. Ove suše ne samo da oduzimaju vlagu zemljištu, već menjaju čitave klimatske obrasce u regionima koji su nekada bili stabilni.
Sukobi pogoršavaju glad
U svetu danas, najviše gladnih ljudi živi u regionima pogođenim sukobima. Tamo gde je rat, nema ni redovnog snabdevanja ni proizvodnje hrane. Glad postaje političko pitanje, a u nekim slučajevima i oružje. Humanitarna pomoć često stiže kasno ili uopšte ne stiže a zemljište nakon bombardovanja duži period ostaje kontaminirano i neupotrebljivo.
Rešenje postoji, ali zahteva zajedničku akciju
Bez jasne strategije za borbu protiv klimatskih promena, obnavljanja zemljišta i zaštite vodnih resursa, nedostatak hrane postaje sistemski problem. To je naša stvarnost – i dešava se sada, zaključak je sa Kongresa o semenima.
Pročitajte i ovo:
