Nelegalno seme – skrivena pretnja bezbednoj poljoprivredi
Na nedavno održanom Kongresu o semenu u Istanbulu, o kojem izveštavamo jer je izazvao ogromnu pažnju stručnjaka i javnosti, jedna tema posebno je odjeknula – nelegalna trgovina semenom.
Naime, prema iznetim podacima, u nekim regionima sveta čak 50% prodatog semena je nelegalnog porekla. Ove zabrinjavajuće brojke otkrivaju razmere problema koji se tiče svih nas – od malih proizvođača do globalnih prehrambenih lanaca.
Kako funkcioniše nelegalno tržište semena?
Ilegalna praksa u trgovini semenom obuhvata niz nezakonitih aktivnosti. Među najčešćima su:
- prodaja falsifikovanog semena,
- lažno deklarisanje i obeležavanje,
- kršenje prava intelektualne svojine,
- zloupotreba žiga i krađa genetskog materijala.
Zato se ne radi samo o obmani kupaca. Radi se o ozbiljnom napadu na osnove savremene poljoprivrede.
Poljoprivrednici – prve žrtve lažnog semena
S druge strane, oni koji najviše trpe su poljoprivrednici. Oni, često nesvesno, kupuju neregistrovano ili lažno deklarisano seme, što vodi do:
- lošeg prinosa,
- propalih useva,
- ozbiljnih finansijskih gubitaka.
Međutim, posledice ne staju tu. Kada usev propadne, ugrožava se ne samo prihod domaćinstva, već i ekonomska stabilnost lokalnih zajednica.
Nedostatak kontrole – plodno tlo za bolesti i prevaru
Još jedan ozbiljan problem je nedostatak zdravstvene kontrole. Kada se koristi neregistrovano ili ilegalno seme, povećava se rizik od širenja biljnih bolesti. Sertifikovano seme prolazi kroz stroge kontrole kvaliteta – i zato ima svoju cenu i svoju vrednost.
Ukratko, nelegalna proizvodnja i prodaja semena:
- ugrožava istraživanja i inovacije,
- uništava napredak u oplemenjivanju biljaka,
- kompromituje budućnost celokupne poljoprivrede.
ISF preuzima konkretne korake
Zato Međunarodna federacija za seme (ISF) ne sedi skrštenih ruku. Aktivno zagovara kod:
- vlada i zakonodavnih tela,
- međunarodnih organizacija,
- pravosudnih sistema,
kako bi se unapredili zakoni, poboljšala kontrola i podigao nivo svesti o važnosti legalnog semena.
Prava oplemenjivača biljaka – temelj inovacija
Pored toga, ISF se zalaže za zaštitu prava oplemenjivača biljaka putem UPOV konvencije iz 1991. godine. Ova konvencija stvara balans između:
- zaštite novih biljnih sorti, i
- omogućavanja pristupa za dalji razvoj i oplemenjivanje.
Trenutno UPOV ima 80 članica. Poslednja među njima je Nigerija, koja se pridružila 27. marta 2025. godine.
Na kraju – da li znamo šta sejemo ili koristimo nelegalno seme?
Uprkos svemu, jedno pitanje i dalje visi u vazduhu: da li znamo šta sejemo?
U vremenu kada je svaki usev važan, kada su klima i tržište nepredvidivi, korišćenje legalnog i kvalitetnog semena nije luksuz – već potreba.
Evo još jedne teme sa kongresa
