I ŠLJIVA IMA VELIKI BROJ HEMIJSKIH TRETMANA TOKOM PROIZVODNJE

Šljiva se u poslednje vreme širi usled otvaranja tržišta i mogućnosti za izvoz. To povlači podizanje sve vprofesionalnih zasada ali i utiče na masovniju pojavu štetočina i prouzrokovača bolesti što zahteva ozbiljan pristup u zaštiti bilja. Domaće sorte pokazuju izvesnu otpornost na neke prouzrokovače bolesti i njima uvek treba dati prednost u odnosu na strane sorte.

Zašto je nestala požegača?

Mnogi ne znaju da je usled intezivne sadnje strane sorte stenlej nastala epidemija virusa šarke šljive, koji je iskorienio našu domaću sortu požegaču koja je možda i najbolja sorta šljive. Sve naknadno selekcionisane domaće sorte nisu uspele da prevaziđu požegaču koja je i dan danas sinonim za srpsku šljivu i šljivovicu.

Najčešće bolesti šljive

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova su oboljenja koja u godinama sa obilnim i čestim kišama, u fenofazi cvetanja šljive,  mogu izazvati velike direktne gubitke u prinosu. U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova. Ovo je naročito važno, jer su cvetovi otvorena mesta, gde patogeni imaju slobodan prolaz u unutrašnjost biljke. To znači da  iz sasušenih cvetova gljiva dospeva u grančice i dovodi do njihovog sušenja.

Infekcija plodova ostvaruje se samo preko povreda. Inficirano tkivo omekšava, plodovi gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije. Ovi plodovi predstavljaju važan potencijal u pojavi zaraza za sledeću godinu, pa je izuzetno važno da se na vreme uklone sa biljaka, odnesu što dalje i potom spale. Isto tako treba uraditi i tokom rezudbe. Isecite duboko sve do zdravog tkiva osušene grančice i spalite ih. Nakon svake rezidbe potrebno je da se alat dezinfikuje nekim od dezinfekcionih sredstava, mada ovo retko ko radi, ali je dobro da imate u vidu.

Što se tiče primene hemijskih sredstava, obavezan je tretman pred otvaranje cvetova i drugi tretman 5-7 dana posle prvog, otprilike kada je otvoreno 10-20 % cvetova. Za suzbijanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija: ciprodinil, prohloraz, tebukonazol i drugi.

Plamenjača šljive se ispoljava samo na listu. Na njemu se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Jače zaraženo lišće može prevremeno opasti u avgustu ili početkom septembra. Kritičan period zaražavanja je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Tretiranje se izvodi najčešće posle precvetavanja. Ukoliko se radi o osetiljivim sortama, a listanje se dogodi pre cvetanja, tretman treba uraditi na početku cvetanja. Za ovu namenu mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba, kaptana ili folpeta

Rogač šljive je izuzetno štetan u kišnim i prohladnim prolećima kada kod osetljivih sorata može uništiti do 80 % zametnutih plodova. Parazit se razvija uglavnom na plodovima. Hemijsko suzbijanje se izvodi u toku mirovanja vegetacije pa se do faze pucanja pupoljaka mogu primeniti fungicidi na bazi bakra. Ovo prskanje uradite obavezno, ukoliko ste u prethodnoj sezoni uočili pojavu bolesti rogač šljive. Bolest je dobila takav naziv jer plodovi šljive bivaju izduženi pa liče na rogač.

Rđa šljive  je još jedna česta bolest. Javlja se na  listovima, mladarima, a vrlo retko na plodovima. Obolelo lišće opada vrlo rano, mladari slabo zdrvenjavaju a plodovi ostaju sitni. Ukoliko stabla šljive ostanu rano bez lišća u toku jeseni može doći do ponovnog listanja što iscrpljuje šljivu i u toku zime čitava stabla a i zasadi mogu da izmrznu pa su u takvim slučajevima štete velike. Za suzbijanje ove bolesti može se primijeniti fungicid na bazi aktivne materije folpet.

Štetočine na šljivi

Od štetočina najvažnije su šljivine ose koje su rasprostranjene u svim regionima gde se gaji šljiva. Oštećeni plodovi opadaju a odrasle larve napuštaju plodove, i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju. Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi precvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni za pčele.

Šljivin smotavc se često javlja na šljivi. Štete čini gusenica koja se ubušuje u plod. Mnogo plodova otpadne, Prisustvo gusenice u plodu može se prepoznati po smolotočini koja se formira na mestu ubušivanja štetočine u plod. Preporučuje se primena insekticida iz grupe regulatora razvoja u vreme masovnog leta leptira prve generacije. Za ovo treba koristiti feromonske klopke.

Vaši osim što sisaju biljne sokove  u velikoj meri fiziološki oslabljuju stablo koje postaje pogodno za napad sipaca i potkornjaka. Vaši su štetne i zbog toga što prenose i biljne viruse, posebno virus šarke šljive koji osetljive sorte potpuno uništava jer se formuiraju deformisani plodovi koji se ne mogu upotrebiti čak ni za rakiju. A kada virus jednom zarazi šljivu ili bilo koju drugu biljku, on u njoj zauvek ostaje.

Virus šarke šljive se nalazi u prirodi u svim divljim šljivama, trnošljivi, madžarki, dženerici kao i u požegači. Sorta stenlej nije otporna na virus šarke šljive, već pokazuje tolerantnost na prisustvo ovog virusa. To znači da ne ispopljava simptome i daje dobre plodove ali je ogroman depo ovog virusa odakle ga vaši lako prenose na nezaražene biljke. Na taj način je stenlej gotovo iskorenio požegaču.