Globalni alarm. U svetu se navodnjava samo 8,5% obradivih površina
U eri klimatskih promena, gde se kišni oblaci pojave retko, kao gost koji svrati, malo se zadrži, popije kaficu i nema ga mesecima. Takva situacija poljoprivredi u svetu stvara ozbiljan problem. Od ukupne površine obradivog zemljišta na planeti, pod sistemima navodnjavanja nalazi se tek oko 8,5% površina. To je svakako šokantni podataka, koji me je zapanjio. A čuo sam ga na jednom od panela na sajmu u Turskoj GROWTECH.
Detaljnije o sajmu možete da pročitate u celom tekstu na linku https://zelenanit.rs/sajam-growtech/
Ako svet stoji tako loše, gde je tek Srbija? Odgovor glasi, toliko zapanjujuće da ne poveruješ. Kod nas se skoro ništa ne navodnjava. Manje od 3%.
NAVODNJAVANJE U SRBIJI – gde smo i zašto je to zabrinjavajuće
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje navodnjava između 1,4% i 2% poljoprivrednog zemljišta. To je gotovo na nivou statističke greške .
U svetu je zabrinjavajuće što suša sve više napada bogate i razvijene zemlje https://zelenanit.rs/susa-preti-psenici-i-vocu/
Umesto da vodu koju još uvek imamo, usmerimo ka njivama, mi taj dat resurs ne koristimo.
Da stvar bude još gora, Srbija je poslednjih godina trošila ozbiljan novac na izgradnju i obnovu irigacionih sistema. Na papiru sve izgleda odlično. U praksi, veliki deo tih sistema stoji kao muzejski eksponat. Imaju cevi, imaju pumpe, imaju ime… samo nemaju vodu.
Tri najveća problema koja koče
1. Skupi sistemi i troma realizacija
Moderni sistemi navodnjavanja koštaju. Pumpe, cevi, kanali, dozvole, sve je to investicija. Država i jeste ulagаlа, ali često bez prave kontrole i dugoročne strategije. Koji smo rezultat dobili?
Mnogo para uloženo, a malo vode stiglo do njiva.
2. Imamo vode – ali ne tamo gde treba
Srbija nije pustinja. Imamo reke, imamo izvore, imamo akumulacije. Ali nemamo dobro organizovanu mrežu koja bi tu vodu sprovela do useva. Mnogi kanali su zapušteni i neodržavani. Sistem postoji samo birokratski. Ne funkcionalno. Samo mali broj povrtara iskorišćava vodu iz potoka. To im stvara tošak, jer se kupuje gorivo za pumpe, koštaju i creva i sva prateća oprema. Međutim, kada se proizvede dovoljna količina kvalitetnog povrća na kraju, onda se sve nadoknadi cenom.
3. Suše su sve češće a mi se ponašamo kao da nisu
Letnja sezona poslednjih godina sve češće liči na vreme u kojem bi jedino kaktusi opstali.Temperatura raste, vode je manje, a njive suve. Podižu se nivoi podzemnih voda, često imamo zabarene njive. Umesto da unapred kreiramo strategiju, mi reagujemo tek, kada vidimo da kukuruz podbacuje u prinosu. Nekada smo imali hibride koji su davali 14 tona po hektaru a danas ako dobijemo 4 tone, radujemo se.
Da li možemo bolje?
Naravno da možemo. Evo šta bi trebalo da se uradi:
- modernizacija postojećih irigacionih mreža
- pravilno upravljanje vodnim resursima
- subvencije za sisteme “kap po kap” i pametna rešenja
- izgradnja akumulacija i čuvanje zimske vode za letnje mesece
- edukacija proizvođača i realna državna podrška
Zvuči jednostavno, zar ne? Ali kao i sve u životu. Jednostavno je sve dok ne počne sprovođenje.
Otrežnjujuća istina
Navodnjavanje nije luksuz. To je jedini način da hrana ne zavisi od toga da li je nebo raspoloženo da pusti kišu ili neće.
Ako želimo ozbiljnu poljoprivredu, želimo stabilne prinose, siguran prihod i održivu proizvodnju, onda je vreme da prestanemo da pričamo o navodnjavanju i da ga konačno sprovedemo. Zemlja može mnogo da nam da samo ako joj damo vodu.
Bez navodnjavanje ne može ni jedna proizvodnja. Krompir naročito. A mi godišnje gubimo ozbiljne pare baš usled podbačaja krompira koji se ne navodnjava.
