Kada se pomene loza u dvorištu, svako ima svoju prvu asocijaciju. Neko pomisli na debelu hladovinu tokom vrelog leta, kada se uživa u tišini uz lozovu rakijjicu i kaficu. Za druge, loza znači grozd koji sazreva u septembru i obećava čašu domaćeg vina na trpezi. Pitanje je uvek isto. Da li lozu posaditi radi uživanja u dvorištu ili radi vina? Odgovor je veoma jednostavan. Loza u dvorištu se sadi radi hladovine i branja nekoliko kilograma grožđa, dok je loza sa vino priča koja ima sasvim drugu dimenziju i gde su potrebna ulaganja.

Loza u dvorištu

Balkanska dvorišta teško je zamisliti bez vinove loze. Ona daje poseban šarm kući, oplemenjuje prostor i stvara prirodan zaklon od sunca. U toj hladovini gde obavezno stoji stari sto prekriven mušemom i dve klupe bez naslona, nekada su se donosile najvažnije odluke u porodici, okupljali prijatelji i slavili praznici. Čokot u dvorištu uvek je bio simbol domaćinstva i bogatog i siromašnog. Kada se beru grozdovi, osećaj je još jači jer stignu darovi koa nagarada za sav uloženi trud i negu.

Loza za vino – zadovoljstvo u čaši

Ipak, postoji i druga strana priče. Kada se odlučite da od grožđa napravite vino, ulazite u svet koji traži više truda, ali donosi posebnu nagradu. Vinarstvo je spoj znanja i strpljenja, a svaka berba nosi nova saznanja.

Nije isto otvoriti bocu iz prodavnice i natočiti čašu vina koje je nastalo u vašem dvorištu. Taj trenutak nosi ponos, jer proizvodnja vina ima tradiciju. Ovom proizvodnjom se može baviti samo onaj kome je to glavni poziv. U gajenju vinove loze postoji jerna izreka koja glasi.

“Vinova loza je bolja i od najbolje ljubavnice. Koliko god da joj se predate ona će vam uvek vratiti više!”

Na kraju, izbor između hlada i vina zapravo i nije pravi izbor. Bilo da želite samo hladovinu i grozdove na stolu ili vino u boci. Zato je uvek dobrodošla, bilo da u njenom hladu pijete jutarnju kafu ili u čaši vina nazdravljate dragim ljudima.

Vinova loza i proizvodnja vina oduvek su bili stvar prestiža i sinonim za bogate