NEKA EPOHALNA OTKRIĆA NASTALA SU SLUČAJNO
Zaštita bilja nastajala je spontano. Kako se povećavala proizvodnja i rast organizovanog ( namenskog ) gajenja bilja javila se i potreba za suzbijanjem bolesti i štetočina. Prvi podaci o nekoj masovnijoj upotrebi nekih sredstava za zaštitu datiraju još 30.000 godina pre n.e. odnosno, kako naučni radnici pretpostavljaju, onda kada je pšenica počela organizovano da se seje. U to vreme se znalo da se korovi moraju suzbijati i tada se čupalo ručno. Takođe, odavno se znalo da je sumpor odličan u suzbijanju pepelnice, a kasnije su u zaštitu uveli bakar i živu.
Praćenjem i posmatranjem proizvodnje došlo se i do drugih zaključaka kao što je recimo da se ekstrakti nekih biljaka mogu koristili za suzbijanje insekata. Tako su otkriveni tzv. piretroidi koje u velikom procentu sadrži bela rada.
Upotreba hemijskih sredstava u zaštiti bilja
Održiva poljoprivreda moguća je samo uz upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu. Zahvaljujući njima i prvom sintetisanom insekticidu DDT-ju, malarija je gotovo iskorenjena zato što je DDT pokazao odlične rezultate u suzbijanju malaričnog komarca.
Da se vratimo na drevna otkrića nekih supstanci i hemikalija koje su se održale i dan danas i bez kojih je recimo organska proizvodnja nezamisliva.
Bordovska čorba (mešavina kreča i plavog kamena) najjednostavnija je i najjeftinija kombinacija za suzbijanje plamenjače.
Šta je plamenjača
Plamenjača je biljna bolest koju izazivaju neke gljivice-patogeni. Skoro sve gajene biljke mogu biti zahvaćene plamenjačom a sam naziv "plamenjača" je nasatao u narodu, usled toga što listovi i biljka koji su zahvaćeni ovom bolesti izgledaju kao da su oprljene plamenom. Plamenjača se najčešće jvalja na povrtarskim biljkama i vinovoj lozi.
Međutim, da li ste znali kako je ona nastala?
Priča kaže da se jedan vinogradar dosetio kako da spreči izgladnele vojnike Napoleonove vojske, koja se povlačila, da bere i jede njegovo grožđe. Napravio je mešavinu kreča i plavog kamena i time je isprskao biljke po obodu vinograda. Vojnici su bili u strahu da jedu ovako isprskano grožđe. Dovitljivi vinogradar je na ovaj način uspeo ne samo da spreči vojsku da mu pravi štetu u vinogradu, već je kasnije utvrdio da grozdovi i lišće koje je bilo isprskano tom smešom nije obolevalo od plamenjače. Rešio je da isprska ceo vinograd i dobio je isti efekat.
Ova vest se jako brzo proširila. Budući da se sve odigravalo u Bordou, pokrajini u Francuskoj koja je poznata do dobroj lozi i vinu, ova smeša je otuda i dobila naziv „bordovska čorba", a održala se i do današnjih dana.
U periodu kada se počinje sa prvim tretmanima u zasadima voća i vinove loze, nije na odmet da pre no što krenete na posao pomislite o domišljatosti starih vinogradara.
