I MANDARINE MOGU DA BUDU OPASNE ZA ZDRAVLJE

Iako su korisne i pune vitamina C i preporučuju se za upotrebu u zimskim mesecima, postoje određene situacije u kojima mandarine mogu biti potencijalno opasne za ljudsku ishranu.

Pokvarene mandarine i plesnivost ( buđ )

Voće koje je počelo da truli može razviti različite vrste plesnI-buđi. Plesniva mandarina može izgledati samo delimično oštećena, ali je važno napomenuti da spore plesni mogu prodreti dublje u voće nego što je vidljivo na površini. Plesnivost nasataje kao posledica neadekvatne proizvodnje mandarin, kada izostane odgovarajuća hemijska zaštita koja sprečava pojavu bolesti.

Najčešće bolesti mandarina koje mogu biti toksične

Bolesti na mandarinama se javljaju tokom proizvodnje ( rast i zrenje ) i nakon berbe tj. nakon sazrevanja. Bolesti koje se javljaju  na mandarinama posle berbe su: zelena plesan koju izaziva gljiva  Penicillium digitatum, plava plesan koju izaziva još jedna gljivica iz roda Penicillium-Penicillium italicum, potom dobro poznata siva trulež koju izazivaju gljivice Botrytis spp, kisela trulež, izaziva je Geotrichum citri-aurantii, alternarijska trulež Alternaria spp. i trulež koju izazivaju gljivice iz iz roda Mucor.

Namerno sam naveo sve ove potencijalne bolesti kako bi mogli da stvorite sliku o tome koliko je proizvodnja voća, a u ovom slučaju mandarina, složena i kompleksna i koliko je potrebno hemije da bi dobili kvalitetne i zdravstveno ispravne plodove. Da bi se sprečila pojava bolesti, potrebno je da se reaguje na vreme odgovarajućim hemijskim sredstvima. Ukoliko se tretman ne obavi na vreme, može doći do pojave nevedenih truleži koje mogu da izazovu trovanje kod čoveka.

Razvoj bolesti nakon berbe

Zaraza sporama gljivica može nastati na mestima gde ima vidljivih ili nevidljivih oštećenja plodova. Sva mehanička oštećenja gde spadaju: nagnječenja usled padanja plodova sa određene visine ili nabijanja prilikom branja, probijanja ili nastanak pukotina su odlična mesta za prodor patogena.  Optimalna temperatura za razvoj većine patogena kreće se između 15 i 25 °C. Kako se ubrani plodovi čuvaju u skladištima na niskim temperaturama, razvoj bolesti je u tom periodu usporen ili privremeno zaustavljen. Prvi simptomi se zato najčešće pojavljuju tek tokom prodaje, kada mandarine dospeju u uslove optimalne temperature. Tada dolazi do aktivacije patogena i ispoljavanja simptoma karakterističnih za vrstu gljive koja je izazvala infekciju.

Na koji način se možemo otrovati mandarinama?

I sada konačno dolazimo no najvažnijeg dela a to su trovanja koja mogu nastati usled konzumiranja pokvarenih mandarina.

Prvi uslov da nastupi trovanje je ukoliko se koristi kora a za koju se pouzdano zna da je ima ostatke pesticida na sebi. Srećom, to se retko dešava. Kora mandarine i ne koristi za jelo. Izuzetak mogu da budu deca, najčešće urast od dve do četiri godine, koja su po prirodi radoznala, ispituju svet oko sebe, pa su sklona da sve stavljaju u usta.

Najčešči i gotovo siguran način trovanja, nastaje usled mikotoksina koji su obavezan nusproizvod kod razvoja bolesti po tipu truleži plodova.

Plodovi mandarina ali i drugih agruma, koji imaju vidljive simptome truleži, nisu zdravstveno ispravni za jelo. Gljivice tokom rasta proizvode mikotoksine. Ti toksini nastaju kao posledica  borbe  sa konkurentnim patogenima. Agresivne gljivice, luče mikotoksine da bi sprečili druge patogene da se razviju i zauzmu  prostor potreban za rast. Mikotoksini nastali na takav način, mogu da budu otrovni i opasni za ljudsko zdravlje. Stoga se plodovi sa znakovima truleži ne smeju konzumirati. Trulež plodova, osim što narušava izgled ploda, narušava i njegovu ukus i aromu.

Neke vrste gljivica-plesni proizvode mikotoksine, koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se unesu u organizam. Mikotoksini mogu uzrokovati simptome poput povraćanja, dijareje, glavobolje a u težim slučajevima i oštećenja na jetri i bubrezima. Takođe, konzumiranje plesnivog voća može oslabiti imuni sistem i učiniti organizam podložnijim infekcijama.

Toksične hemikalije iz plastičnih ambalaža

Još jedan vid potencijalnog zagađenja nastaje tokom pakovanja u plastičnu ambalažu. Mandarine smeštene u plastične kese ili kutije mogu apsorbovati određene toksične supstance iz same plastike. Jedna od njih je bisfenol A (BPA), hemikalija koja se koristi u proizvodnji plastike i koja može preći na hranu, uključujući voće, naročito ako je ambalaža oštećena ili ako se mandarine skladište na povišenim temperaturama.

Iako je rizik od toksičnosti prilikom konzumacije mandarina iz plastične ambalaže relativno nizak, dugotrajna izloženost BPA može biti povezana sa poremećajima rada endokrinog sistema, povećanim rizikom od pojedinih vrsta karcinoma i oštećenjem nervnog sistema. Zato se savetuje da, koliko god je moguće, izbegavate plastičnu ambalažu i da prednost dajete staklenoj.

Naučnici koji se bave ovom temom došli su do zabrinjavajućeg zaključka: na godišnjem nivou prosečan čovek unese mikroplastiku u količini približno jednoj SIM kartici.