Naučna istina i narodne priče za beli luk
Prva, prava i jedina odbrana od vampira je beli luk. Okačen oko vrata, natrpan pod jastuk, utrljan iza ušiju… sve samo da vampir pobegne glavom bez obzira. Tako je u narodnom verovanju. Međutim, da li beli luk zaista deluje na vampire? Ili je sve to još jedna popularna legenda?
Važno sredstvo protiv vampira — kako je sve počelo
U mnogim delovima sveta, a naročito na Balkanu, beli luk je bio obavezan u svakoj kući — i u kuhinji i u narodnim verovanjima. U srpskom, rumunskom i bugarskom folkloru, ljudi su ga koristili ne samo za jačanje imuniteta, već i za zaštitu od natprirodnih bića. Ako se neko ponaša čudno, izgleda previše bledo ili se ćulo da je neko noću ustajao iz groba (što je, priznaćete, redak ali ozbiljan problem ukoliko se zaista dogodi) odmah se išlo u ostavu, po..znate već šta.
Neki su čak nosili čenove u džepu, a grobovi sumnjivih osoba zatrpavali su se lukom, da se “ne bi vratili”.
Šta kaže nauka? Može li zaista da pomogne?
Naravno, da nije registrovan kao zvanično sredstvo za eliminaciju vampira. Međutim, ono što je poznato i naučno dokazano jeste da sadrži alicin, jedinjenje koje ima snažna antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva. U vremenima kada nije bilo apoteka, ljudi su ga koristili kao prirodni antibiotik.
Možda su upravo zahvaljujući njemu ili možda pukim slučajem, bolesnici u periodu kada nije bilo medicine, preživljavali razne bolesti, pa su automatski verovali da ih štiti i od drugih, mračnijih opasnosti. I eto osnova za legendu.
Zašto baš on? A ne, recimo, peršun?
Osim što je zdrav, beli luk ima i nešto što je mnogima teško podnošljivo. Jak, prodoran i uporan miris. Legenda kaže da vampiri ne podnose mirise života, svetosti i zdravlja. A kada zagrizete svež, teško da iko pomisli da niste živi! Dakle, eto simbola života, zdravlja i čistoće. U suštini, on je ono što vampiri nisu.
Mit, simbol ili stvarna zaštita?
U selima, se koristio kao amajlija — za decu, stoku, pa i za kuće. Ako se u komšiluku dogodilo nešto neobjašnjivo, beli luk se odmah našao u centru pažnje: na pragovima, prozorima, pa i u pričama starijih žena koje su znale reći:
„Ako on ne pomogne, ništa neće.“
Zanimljivo je i to da se beli luk u nekim krajevima smeštao i u usta pokojnicima, kako se ne bi “vratili”. U narodu se kaže: “Ako smrdiš na beli luk, niko ti neće prići — ni mrtvi, ni živi.”
Mali podsmeh za kraj
Dakle, da li beli luk odbija vampire? Naučno — ne. Ali kulturno, istorijski i simbolično — svakako. On je postao simbol borbe običnog čoveka protiv onoga što ne razume. Možda ne tera vampire, ali tera grip, prehladu i dosadne ljude iz blizine.
I kad sledeći put budete seckali beli luk za đuveč, ili neku salatu, setite se da vas itekako spašava od stvarnih životnih „vampira“: bakterija, virusa ali i nametljive komšinice koja dolazi nenajavljeno.
Evo još o lekovitosti povrća
