JABUKA – SRPSKI BREND KOJI GUBI TRKU
Simbol vočarstva i naša izvozna strategija broj 1 oduvek je bila jabuka. Trgovina sa Rusijom išla je bez posrednika, ugovori su se lako sklapali, a srpska jabuka je putovala direktno do kupaca. Danas, nakon godina ratovanja ne samo sa Ukrajinom, nakon pandemije i značajnih ekonomskih udara, situacija se izmenila..
Evropski proizvođači su se odavno prilagodili tržištu. Nude širok asortiman i prate trendove, pa su zlatni delišes i gala najprodavanije sorte jabuke na svetu. Slede ih i moderni hibridi, poput sorte pink lejdi, koja zauzima 4,6% svetskog tržišta što nije za potcenjivanje. Ova jabuka, selekcionisana još 1973. u Australiji, savršeno podnosi transport i ima verne kupce iako je dvostruko skuplja od gale. Nekada nam je Poljska bila glavni konkurent, međutim u druge zemlje su se osvestile, pa ne smemo zanemariti ni Hrvatsku, Albaniju ali i ostale razvijene zemlje EU. Šta će da radi Srbija po tom pitanju?
TRI K PRAVILA SU PUT DO OZBILJNOG POSLA
Ozbiljni proizvođači znaju: bez poštovanja modela 3K – kontinuitet, kvalitet, količina – nema uspeha. Evo šta to znači.
- kontinuitet – nema pauza ni podbačaja u isporuci. Uvek se isporučuju ujednačene količine robe.
- kvalitet – traži se isključivo prva klasa
- količina – ugovoreno mora biti isporučeno, bez izuzetaka
REEKSPORT I VARANJE KAO RAK RANA SRPSKOG IZVOZA
Jedan od glavnih problema u izvozu je tzv. reeksport. Mnoge zemlje iz okruženja tipa: Grčka, Albanija, Hrvatska koriste dobre odnose Srbije sa Rusijom i preko nas plasiraju svoju robu, čime zaobilaze sankcije.
Ali, Rusi nisu naivni. Oni precizno znaju šta su poručili i kada primete odstupanja robu jednostavno vrate. A kod nas se i dalje vara na sitno: prepakivanje, zamena sorti, ostaci pesticida, pa i pokušaji da se strana roba predstavi kao domaća. Rezultat? Povećane kontrole i nepoverenje prema srpskoj jabuci.
Osnovni problem u proizvodnji je usaglašavanje liste dozvoljenih preparata za zaštitu bilja. Kod nas ima nekih koji se koriste a zabranjeni su recimo u EU ili Rusiji i obrnuto. Oni koji imaju dozvolu kod njih, nemaju kod nas.
KONKURENCIJA NE MIRUJE
Srbija se suočava sa jakom konkurencijom Poljska, Italija, Španija, pa i Hrvatska imaju ozbiljnu infrastrukturu, moderno opremljene hladnjače i direktan pristup tržištima.
Naša prednost je što možemo da izvozimo u Rusiju, ali to postaje sve komplikovanije. Većina izvoza ide preko nekolicine hladnjačara koji ispunjavaju stroge standarde, a to automatski ograničava broj proizvođača koji mogu da učestvuju u poslu.
Pojavljuju se i novi igrači sa sumnjivim poslovnim običajima iz Moldavije, Uzbekistana i drugih bivših sovjetskih republika koji često ne ispoštuju dogovorene isplate. Proizvođači moraju biti oprezni kao nikad pre.
NISU SVE JABUKE NA ISTOM STABLU
Vreme je da se ozbiljno zapitamo: da li širiti zasade jabuke ako tržište ne obećava?
Odgovor leži uvođenju novih sorti, povećanju proizvodnje i smanjenju troškova ali i azvoju drugih kultura posebno borovnice, trešnje, pa čak i kupine i jagode, koje beleže ozbiljan rast potražnje.
Višnja se takođe može dobro izvoziti – čak i u zamrznutom stanju. Ali bez podrške države i jasne strategije, teško ćemo se pomeriti sa mrtve tačke.
I za kraj, još nešto. Klimatske promene čine svoje, sortiment se menja, uvode se nove sorte koje tržište traži pa je kucuo čas da ako želiš profit, onda moraš i da se prilagodiš. U suprotnom, džaba sav rad i trud.
U nastavku pročitajte i ovo:
