Zašto je baš jagoda dobar izbor?
Iako je sezona jagoda već uveliko počela, vredi skrenuti pažnju na ovu delatnost, jer može doneti ozbiljan profit – ali samo ako joj se pristupi pravilno, organizovano i planski. Pre nego što zasučete rukave, ključno je da odlučite: da li želite proizvodnju jagoda na malo ili na veliko?
Proizvodnja jagoda na malo
Dodatni prihod, hobi i zadovoljstvo
Ako već imate neki osnovni izvor prihoda, a uz to volite prirodu i baštu, proizvodnja jagoda na malo može biti idealna kao dopunski posao. Na primer, sa 10 ari zemlje, možete dobiti nekoliko stotina kilograma jagoda. To se može lako prodati:
– porodici,
– komšijama,
– prijateljima,
– ili čak slučajnim prolaznicima ako ih iznesete ispred kuće.
Zato je ova vrsta proizvodnje posebno pogodna za:
– vikendaše,
– hobiste,
– početnike u poljoprivredi,
– i sve one koji žele da probaju nešto novo.
Proizvodnja jagoda na veliko
Profesionalni pristup i ozbiljna zarada
S druge strane, ako ciljate visoko – tu je velika proizvodnja, sa zasadima od više hektara. U tom slučaju, ulaganja su veća, ali i prinosi se mere u tonama, što znači i značajno veću dobit. Naravno, za takvu proizvodnju potrebno je više radne snage, mehanizacije i tržišta.
Kako se danas proizvode jagode?
Izbor sorte je ključ uspeha
Danas tržište traži jagodu koja:
– lepo izgleda,
– može da izdrži transport,
– dugo ostaje sveža,
– a uz sve to – ima i ukus.
Savremena generacija potrošača se sve više bira očima, pa selekcionari ukus stavljaju na poslednje mesto i sve je manje jagoda koje su slatke i imaju onaj tipičan "jagodarski" ukus. Današnje sorte su kiselkaste i praznjikavog ukusa. Nisu meke, tvrde su, skoro pa k'o jabuka.
Popularne sorte su kleri i alba, ali selekcija stalno napreduje – pa dobijamo jagode koje pre svega ispunjavaju tržišne zahteve, a ne uvek i naše nepce.
Otvorena ili zaštićena proizvodnja?
Na otvorenom, jagoda se gaji na crnoj foliji – što sprečava korov i omogućava lakše navodnjavanje. Međutim, nedostaci su:
– rizik od vremenskih nepogoda,
– mogućnost pregrevanja (toplotni udar),
– pojava truleži (botritis) u kišnim danima.
U plastenicima, s druge strane, jagode su zaštićene. To znači:
– manje bolesti,
– stabilniji prinos,
– mogućnost ranije proizvodnje ili čak celogodišnje berbe.
Nažalost, ovakva proizvodnja kod nas još uvek nije dovoljno isplativa, ali se koristi na manjim površinama – idealno za intenzivnu i kontrolisanu proizvodnju.
Koliko košta pokretanje proizvodnje jagoda?
Računica je jednostavna – ali detaljna. Evo osnovnih troškova:
- ✔️ Obrada i priprema zemljišta
- ✔️ Đubrenje i zaštita bilja
- ✔️ Podizanje plastenika (ako se odlučite za zatvoreni tip proizvodnje)
- ✔️ Nabavka sadnog materijala (živića)
- ✔️ Sezonski radnici i dnevnice
- ✔️ Troškovi transporta do mesta prodaje ili otkupa
Trenutno, cena prvih jagoda na pijacama u aprilu kreće se od 600 do 800 din/kg, dok u punoj sezoni retko pada ispod 400 din/kg. Zato, iako je jagoda zahtevna, ulaganje se višestruko može isplatiti – pogotovo ako uhvatite rani start. Kroz decenijsku praksu snimajući TV emsije, upoznao sam mnoge proizvođače koji žive od njih.
Evo još o jagodama
