JADRANSKO MORE IMA NA DESETINE VRSTA AJKULA

U Jadranskom moru, kao i u svim drugim morima, postoje vrste ajkula koje mogu biti opasne po ljude. Ipak, njihova brojnost je veoma mala, pa je i verovatnoća da ćete uopšte videti neku od njih izuzetno niska.

Ajkule su u svesti ljudi počele da izazivaju strah, ali i veliku pažnju, nakon pojave horor filmova u kojima su predstavljane kao krvoločne morske nemani. Takva slika duboko se ukorenila među ljudima, pa je kod mnogih stvorila iracionalan strah, ali i mržnju prema ovim životinjama, uz želju da ih automatski ubiju, iako o njihovom načinu života i ponašanju znaju vrlo malo.

Zato se nameće pitanje: da li su ajkule zaista toliko opasne i da li ih ima u Jadranskom moru, koje je većini stanovnika regiona najbliže i najdostupnije more za odmor?

KOLIKO JE OPRAVDAN STRAH OD AJKULA?

U Jadranskom moru do sada je registrovano prisustvo 34 vrste ajkula i više od 20 vrsta njihovih bliskih rođaka – raža. Među vrstama koje se smatraju potencijalno opasnim po ljude zabeležene su mako ajkula, atlantska ajkula i velika bela ajkula.

Mako i atlantska ajkula nastanjuju otvoreno more i gotovo ih je nemoguće sresti u blizini obale. Sva zabeležena viđenja i ulovi ovih vrsta dogodili su se nekoliko nautičkih milja od kopna, daleko od mesta na kojima se ljudi kupaju.

BELA AJKULA I JADRANSKO MORE

Na samo spominjanje velike bele ajkule mnogima se ledi krv u venama. Iako je ova vrsta oduvek bila prisutna u Jadranskom moru, njena brojnost danas je svedena na minimum, pre svega zbog višedecenijskog intenzivnog ribolova.

Poslednji primerak velike bele ajkule u Crnoj Gori ulovljen je sada već davne 1998. godine, kada su mladu jedinku ulovila braća Rafailović iz Budve. Slična situacija je i u Hrvatskoj, gde je poslednji ulov ove vrste zabeležen pre više od 20 godina u blizini ostrva Jabuka, koje se nalazi daleko od obale, na otvorenom moru.

Upravo činjenica da su poslednja viđenja i ulovi velike bele ajkule zabeleženi na pučini, daleko od kupališta i priobalnog pojasa, govori da je mogućnost susreta sa ovom vrstom u blizini plaža svedena na najmanju moguću meru.

OPASNE VRSTE AJKULA U JADRANU

Modrulj je uobičajen i čest stanovnik Jadrana. Spada u potencijalno opasne ajkule zbog svoje veličine. Može narasti do 3.5 metra. Njegova populacija u Mediteranu je kritično ugrožena. Često se može sresti tokom proleća zbog reproduktivnih aktivnosti. Napadi ove vrste ajkule,  nisu zabeleženi kako u vodama Hrvatske tako ni u vodama Crne Gore. Moguće je da dođe do kontakta sa podvodnim ribolovcima, ukoliko pokuša da im otme ulov. Ipak, takve pojave su retke.

ZABELEŽENI NAPADI AJKULA U JADRANSKOM MORU

I ako su ajkule potencijalno opasne po čoveka, napada u svetu pa i kod nas ima zaista malo.  Što se tiče Jadrasnkog mora napada je bilo, ali svega nekoliko. Samo jedan bio sa fatalnim ishodom.

Na Jadranu je zabeleženo je nekoliko napada bele ajkule i to uglavnom početkom i sredinom prošlog veka. Jedini napad na čoveka u vodama Crne Gore dogodio se 1955. kod plaže Mogren.

Poslednji napad u Hrvatskoj je zabeležen  kod ostrva Vis 2008. godine. Bio je to pokušaj da ajkula otme ulov podvodnom ribolovcu koji je preživeo napad. Poslednji sa smrtnim ishodom bio je kod Omiša i to davne 1974. godine kada je stradao nemački turista.

KAKO DA SE ODBRANIMO U SLUČAJU NAPADA AJKULE?

Pre svega, važno je imati na umu jednu činjenicu. Ajkule, kao i sav drugi životinjski svet koji živi u morima i okeanima, divlje su životinje. Čovek je taj koji ulazi u njihovo prirodno stanište. Svojim prisustvom ga menja i, nesumnjivo, narušava ravnotežu ekosistema. Kao i svaka druga divlja životinja, ajkula će pokušati da se odbrani ukoliko se oseti ugroženom.

S druge strane, napadi ajkula na ljude širom sveta najčešće nisu posledica namere da napadnu čoveka. U najvećem broju slučajeva reč je o zameni identiteta, kada ajkula plivača ili surfera pogrešno prepozna kao morskog sisara, poput foke. Ohrabruje da, takvih životinja gotovo da nema u Jadranskom moru. Velike bele ajkule u ovom području se hrane pre svega tunama i drugom krupnom ribom.

Kada je reč o odbrani, ajkule su posebno osetljive u predelu škrga, očiju i njuške, gde se nalaze njihovi veoma razvijeni čulni organi. Ukoliko bi došlo do napada, pokušaj da se životinja udari ili odgurne u tim delovima tela mogao bi da poveća šanse za odbranu. Ipak, u takvim situacijama panika često potpuno parališe čoveka, zbog čega je veoma teško reagovati pribrano.

Nažalost, svet još pamti tragičan napad ajkule u Hurgadi 2023. godine, kada je život izgubio mladi turista iz Rusije. Taj događaj obišao je planetu i ostavio snažan utisak upravo zbog svoje brutalnosti. Ipak, i pored takvih pojedinačnih tragedija, treba imati na umu da su napadi ajkula na ljude izuzetno retki, dok je mogućnost da se tako nešto dogodi u Jadranskom moru veoma mala.

AJKULA KAO NAJSTARIJI ŽITELJ NA PLANETI

Ajkule su izuzetno značajne za morske ekosisteme i prisutne su u svim morima. Od tropskih pa sve do polova, uključujući i dubine od vise hiljada metara. One regulisu brojnost manjih predatora. U nedostatku ajkula, dolazi do povećanja brojnosti tih manjih predatora  što značajno narusava lance ishrane.

Najveća riba na svetu, ali i druga po veličini, je kit ajkula i gorostasna psina. Iako najveće, one nisu predatorske vrste već se hrane planktonima tako što filtriraju morsku vodu. 

I AKO AJKULA ŽIVI DALEKO, NJEN NAJVEĆI NEPRIJATELJ JE ČOVEK

Zbog brojnih netačnih informacija u medijima, stiče se pogrešan utisak da ajkule nisu uobičajeni stanovnici Jadrana. Jesu, ali je verovatnoća da se sretenete sa njima izuzetno mala.

Kada zaplivate ka pučini, znajte da u njenim dubinama živi bela ajkula. Ipak, mala je verovatnoća da će odlučiti da dođe blizu obale. Budite na oprezu jer ste uljez koji je došao na njenu teritoriju.

Tekst napisao Dr Ilija Ćeranić, Institut za biologiju mora Kotor

Tekst uredio i prilagodio Goran Veljković