Krenula je sezona jagoda. Prve jagode su stigle na pijace, u markete i duž puteva. Mame bojom, mirisom i cenom, ali iza savršeno crvenih plodova često se krije pitanje koje malo ko želi da postavi. Koliko je puta prskana, pre nego što su završile na našoj trpezi?
Dok potrošači veruju da kupuju zdravu i vitaminsku bombu, stručnjaci godinama upozoravaju da je jagoda jedna od kultura koja se najviše tretira hemijskim preparatima. Problem nije samo u količini pesticida, već i u činjenici da se veliki deo hemije zadržava upravo na površini ploda koji se jede svež i bez ljuštenja.
Zašto je prskanje jagoda toliko intenzivno?
Jagoda je izuzetno osetljiva biljka. Napadaju je gljivična oboljenja, pri čemu je trulež plodova jagode jedan od najčešćih pojava, potom grinje, vaši i brojni drugi štetni organizmi. Zbog toga proizvođači tokom jedne sezone često posežu za velikim brojem hemijskih tretmana.
Upravo zbog trke za profitom i želje da jagoda izgleda „kao iz reklame“, mnogi proizvođači rizikuju i beru plodove prerano. Takve jagode spolja deluju savršeno, ali mogu sadržati ostatke pesticida iznad dozvoljenih granica.
Koji preparati se koriste i koliko mogu biti opasni?
U proizvodnji jagoda koriste se desetine aktivnih materija. I sve su registrovane i dozvoljene, ali to ne znači da su potpuno bezopasne. Posebno zabrinjava činjenica da pojedini pesticidi mogu ostati u plodu čak i nakon pranja.
Prskanje jagoda počinje praktično odmah nakon cvetanja, a u intenzivnoj proizvodnji tretmani se ponavljaju na svakih nekoliko dana. Koriste se fungicidi protiv sive truleži, insekticidi protiv insekata i akaricidi protiv grinja. Problem nastaje kada se preparati kombinuju, koriste češće nego što je dozvoljeno ili kada se ne poštuje karenca – period koji mora da prođe od poslednjeg prskanja do berbe.
Najčešće se koriste fungicidi za sprečavanje sive truleži ( Botritis sp. lat), jer je jagoda veoma podložna propadanju tokom vlažnog vremena.
Posebno budite oprezni kada pada kiša a kupiujete jagode https://zelenanit.rs/jgode-kisa-prskanje/
Dugotrajno unošenje ostataka pesticida može predstavljati rizik po zdravlje, naročito kod dece, trudnica i hroničnih bolesnika. Naučna istraživanja godinama upozoravaju da pojedine hemijske materije mogu imati negativan uticaj na hormonski sistem, jetru i nervni sistem.
Najveći problem je što potrošač ne može golim okom da prepozna koliko je bilo prskanje jagoda. Sjajna, krupna i tvrda jagoda često je upravo znak intenzivne hemijske zaštite.
Odakle stižu uvozne jagode?
Na domaće tržište prve jagode uglavnom stižu iz Grčke, Albanije, Turske, Španije i Italije. Već u martu marketi su puni uvoznih plodova koji su prešli hiljade kilometara do Srbije.
Da bi izdržale transport i danima ostale sveže na rafovima, ove jagode prolaze kroz ozbiljnu hemijsku zaštitu. Plod mora biti dovoljno tvrd da ne propadne tokom puta, dovoljno lep da privuče kupca i dovoljno „otporan“ da preživi skladištenje.
Upravo zato mnogi stručnjaci upozoravaju da rano prolećne uvozne jagode često imaju više tretmana nego domaće sezonske jagode koje se beru u punoj sezoni.
Ohrabrujuća vest je, da se uvoz, izuzetno kontroliše na ostatke pesticida metodom slučajnog uzorka, a rezultate daju nadležne laboratorije. Posebno je važno to da lanci marketa ne žele skandale pa na svoje police isključivo izlažu robu koja je zdravstveno bezbedna.
Međutim, najveći problem su pijace, na kojima već odavno niko ne vrši kontrole.
Kada stižu domaće jagode i da li su bezbednije?
Domaće jagode na otvorenom uglavnom stižu krajem aprila, dok plastenička proizvodnja počinje nešto ranije. Ipak, ni domaće jagode nisu automatski garancija bezbednosti.
Prskanje jagoda prisutno je i kod domaćih proizvođača, posebno u intenzivnoj proizvodnji gde se ide na visok prinos i lep izgled ploda. Razlika je u tome što manji proizvođači često koriste manje hemije, naročito ako prodaju lokalno i beru jagode neposredno pred prodaju.
Međutim, problem je što potrošač uglavnom nema način da proveri koliko puta je jagoda tretirana i da li je poštovana karenca.
Zašto nema ozbiljne kontrole?
Iako se povremeno objavljuju rezultati analiza, kontrola hrane u Srbiji je daleko od sistema koji bi građanima ulivao potpuno poverenje. Analize se rade sporadično, uzoraka nema dovoljno, a rezultati često stižu kada su sporne pošiljke već odavno pojedene.
Evropa se ozbiljno pozabavila kontrolom ostataka pesticida https://zelenanit.rs/?s=pesticid#google_vignette
Dodatni problem predstavlja prodaja na pijacama i pored puteva, gde gotovo niko ne zna poreklo robe niti koje je preparate proizvođač koristio. Na tezgi nema deklaracije, nema laboratorijske analize i nema odgovora na pitanje koliko je bilo prskanje jagoda pre nego što su završile u korpi kupca.
Kako da smanjimo rizik?
Jagode nikada ne treba prati odmah po kupovini ako neće odmah biti pojedene, jer vlaga ubrzava kvarenje. Ali pre konzumacije potrebno ih je dobro oprati pod mlazom hladne vode.
Neki stručnjaci preporučuju kratko potapanje u vodi sa sodom bikarbonom ili sirćetom, jer to može pomoći u uklanjanju dela ostataka pesticida sa površine ploda. Ipak, važno je znati da nijedno pranje ne može potpuno ukloniti hemiju koja je već prodrla u samu jagodu.
Zato je najbolji izbor kupovina sezonskih jagoda od proverenih lokalnih proizvođača, po mogućstvu kada krene puna domaća berba.
I za kraj ostavljam ovo:
