Jul je mesec kada bašte izgledaju najlepše. Paradajz počinje da crveni, paprike rastu iz dana u dan, tikvice se beru gotovo svakog dana, napreduje i plavi patlidžan a povrtari zadovoljni. Ipak, upravo tada mnogi naprave jednu grešku zbog koje biljke počinju da propadaju, iako na prvi pogled deluje da im pružaju najbolju moguću negu.

Zvuči neverovatno, ali veliki broj biljaka tokom leta ne strada zbog nedostatka vode, već zbog preteranog i pogrešnog zalivanja.

Kako nastaje problem kada želimo da pomognemo biljkama

Pre nekoliko godina razgovarao sam sa jednim iskusnim povrtarom koji mi je rekao nešto što tada nisam najbolje razumeo.

„Najviše štete napravimo kada pomislimo da biljke pate od žeđi.“

U julu temperature često idu i do 40 stepeni. Zemlja na površini izgleda suvo, listovi se tokom najtoplijeg dela dana blago opuste i mnogi odmah posegnu za crevom. Biljke se zalivaju u podne, po najvećoj vrućini, ponekad čak i više puta dnevno.

Upravo tu počinje problem.

Kada hladna voda dospe na pregrejano zemljište i biljku koja je satima bila izložena jakom suncu, dolazi do stresa.

Biljka troši energiju da se prilagodi nagloj promeni temperature umesto da je koristi za rast i razvoj plodova.

Zašto biljke izgledaju žedno i kada nisu

Jedna od najčešće greške kada se radi zalivanje bašte jeste procena stanja biljke samo na osnovu izgleda listova tokom podneva.

Mnogi ne znaju da se pojedine vrste povrća prirodno povijaju na visokim temperaturama kako bi smanjile gubitak vode. Već predveče, kada sunce oslabi, iste biljke ponovo izgledaju potpuno zdravo.

Zbog toga baštovani često dodaju vodu koja zapravo nije potrebna. Posledica je stalno natopljeno zemljište u kojem koren ostaje bez dovoljno vazduha.

Tada se javlja usporen rast, žutilo listova, pucanje plodova paradajza i pojava različitih bolesti.

Priča o dvojici drugara i zalivanju

U jednom selu kod Čačka dvojica mladih komšija koji su bili početnici u baštovanstvu ali i entuzijasti, takmičili su se ko će da proizvede bolji paradajz. I ne samo paradajz, već i svo drugo povrće koje su imali u bašti.

Vredno su radili. Rasadili su istu sortu, i svako je negovao biljke na svoj način. Đubrili, plevili travu, okopavali i zalivali. Međutim kada je nastupio sušni period, jedan je bio je bio uveren da će obilnim zalivanjem povećati rod paradajza. Svakog jutra i svakog popodneva zemlja je bila potpuno mokra.

Komšija preko puta zalivao je mnogo ređe, ali obilnije i isključivo u predvečerje.

Kada je došlo vreme berbe, razlika je bila očigledna. Biljke koje su bile stalno u vodi dale su sitnije plodove, a veliki broj plodova je ispucao. Kod drugog proizvođača plodovi su bili čvršći, zdraviji i ukusniji.

Ovaj primer najbolje pokazuje da količina vode nije isto što i kvalitet zalivanja. Šta se zapravo desilo?

Zemlja treba vodu, ali i vazduh

Najveća zabluda jeste da biljke vole stalno mokro zemljište.

Koren biljke ne koristi samo vodu. Potreban mu je i kiseonik. Kada je zemlja neprekidno natopljena, prostor između čestica zemljišta puni se vodom, a koren ostaje bez vazduha.

Tada biljka ulazi u stanje stresa i počinje da zaostaje u razvoju i guši se.

Najbolje vreme za zalivanje tokom jula

Kada su visoke temperature, najbolje rezultate daje zalivanje rano ujutru ili kasno poslepodne, dok je zemljište još sveže. Tada voda prodire dublje, manje isparava i koren ima dovoljno vremena da je iskoristi tokom dana.

Večernje zalivanje takođe može biti dobro rešenje, ali samo ako se ne pretera sa količinom vode.

Upravo zato, greške kod zalivanja bašte nisu povezane sa nedostatkom vode, već sa pogrešnim vremenom i procenom koliko je biljci zaista potrebno.