U poslednjih nekoliko godina, Srbija beleži značajan uvoz povrća iz zemalja poput Španije, Albanije, Turske i Uzbekistana, uprkos činjenici da poseduje povoljne uslove za domaću proizvodnju. Na primer, tokom 2023. godine, Srbija je izvezla povrće u vrednosti od 134,6 miliona evra, dok je uvoz iznosio 185,8 miliona evra, što ukazuje na deficit od preko 50 miliona evra
Povrće iz uvoza nam stiže dok čekamo da se nešto promeni
Iako Srbija godišnje proizvede oko 1,4 miliona tona povrća, suočava se s nizom izazova koji utiču na konkurentnost domaćih proizvođača: Povrće iz uvoza nam stiže iz više razloga:
- nedostatak efikasnog sistema transporta: loša infrastruktura otežava distribuciju svežeg povrća, povećavajući troškove i smanjujući konkurentnost na tržištu.
- nedovoljna standardizacija i sertifikacija proizvoda: bez odgovarajućih sertifikata, domaći proizvodi teško pronalaze put do velikih trgovinskih lanaca i izvoza
- niska konkurentnost zbog subvencija: prosečne subvencije u Srbiji po hektaru kasne, dok su u EU znatno veće, što domaće proizvođače stavlja u nepovoljan položaj
- nedovoljna primena savremenih tehnologija: mnogi proizvođači ne koriste moderne metode gajenja, ne greju plastenike pa je kvalitetom proizvoda drugačiji.
Uvozno-izvozni bilans
Srbija izvozi povrće u zemlje poput Crne Gore, Grčke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Nemačke. Međutim, istovremeno uvozi značajne količine povrća iz Albanije, Španije, Italije, poljske, Holandije i Makedonije. Na primer, Albanija je 2023. godine bila najveći izvoznik povrća u Srbiju, sa izvozom vrednim 25 miliona evra
Evo šta sve uvozimo:
- Kupus, krastavac,paprika, plavi patlidžan - Albanija
- Paradajz -Turska, Makedonija i Grčka
- Krastavac, beli luk, kruške - Španija
- Pasulj - Poljska, Egipat, Kirgistan
- Paprika, praziluk - Holandija
Zaključak
Iako Srbija ima potencijal u proizvodnji povrća, brojni faktori utiču na povećanje uvoza. Povećanje subvencija mogli bi doprineti smanjenju uvoza i jačanju domaće poljoprivrede. Država rešava ove probleme i trebalo bi da se angažuje. Međutim ne radi ništa i destimuliše domaćeg proizvođača.
Evo zašto uvozimo pasulj:
