VEČITA DILEMA POVRĆE IZ PLASTENIKA DA ILI NE
Savremena poljoprivredna proizvodnja uključuje sva naučna i tehnička dostignuća u proizvodnji. Tako se već skoro čitav vek veći deo proizvodnje obavlja u zatvorenom prostoru. Međutim baš u tom grmu leži zec, jer otuda i najveće predrasude kada su proizvodnja povrća i voća u pitanju.
Mnogi trgovci često iz neznanja svoje povrće iz plastenika nude, govoreći kako oni nisu iz plastenika dok kupci usled predrasuda, često će odmahivati glavom misleći da ih lažu. Postoji ta floskula da je povrće i voće koje stiže iz plastenika previše prskano, da je neukusno, loše i generalno nekvalitetno u odnosu na ono koje se proizvede na otvorenom. Pre no što se uključim u pojašnjenje, trebalo bi da znate da se skoro 70% povrtarstva odvija u zatvorenom. Čak i obožavana organska proizovdnja se takođe odvija u zatvorenom prostoru. Ali evo najčešćih predrasuda:
Povrće i voće iz zaštićenog prostora se prska više od gajenog na otvorenom
To je potpuno netačno. Povrće koje se gaji na ovakav način ima obezbeđene sve potrebne uslove za normalan rast. Naročito ukoliko se plastenici greju. Tada se diktiraju uslovi tako da biljka dobija optimalne uslove proizvodnju. Samim tim napad bolesti i štetočina je manji, pa ima manje potrebe za prskanjem. Ujedno, proizvodnja je zaštićena od vremenskih neprilika, pojave grada, oluja, iznenadnih pljuskova, mrazeva i drugih nevolja. I svaki povrtar redovno dezinfikuje svoje plastenike kako bi ih pripremio za sledeću sezonu i time napade prouzrkovača bolesti i štetočina svodi na minimum.
VAŽNO
Savremeni kupci koji sve više kupuju online i “na dugme,“ biraju očima. Njh ne zanima da li nešto lepo miriše. Ukus je tek diskutabilna stvar, posebno kada se svo to „ iskliktalo onlajn“ i isporuči na adresu. Sve više se sedi za računarom. Gleda u telefone pa se gubi navika odlaska na pijacu ili kupovinu. To posebno važi za mlađu populaciju stanovništva. Nastaje nova generacija kupaca koje zanima samo da taj prehrambeni artikal izgleda privlačno na slici. To podrazumeva da bude jarkih boja, da ima sjaj i da prosto lepo izgleda i da privlači.
Još jedna važna stvar je da raste potrošnja pa su potrebne veće količine robe. To povlači selekciju koja, omogućava da proizvodi mogu da stoje duže van hladnjača a da im se ne pokvari oblik. Nove sorte paradajza trpe dugi transport i ne kvare se a sve opet na uštrb ukusa i mirisa.
Srbija se još uvek neda i tu i tamo ima domaćih sorti. Pitanje je, do kada će ih biti? U želji za sve većom zaradom, proizvođači se odlučuju za te nove „ plastične“ jer oni donose profit.
Zbog toga je dat zadatak selekcionerima da na tržište izbace novi sortiment voća i povrća koji će biti lepi na oko, ali gde se potpuno zanemaruje ukus.
Povrće i voće iz plastenika je neukusno i ima „ plastičan” ukus
I ovo nema nikakve veze sa stvarnošću. Ukus, miris, boja, oblik ploda su pre svega osobine sorte ili hibrida. Isto seme ili rasad dobijen od tog semena, mogu da se poseju ili rasade i u zaštićenom i u otvorenom prostoru. Bez obzira gde se sade, ispoljiće potpuno identične osobine sorte u pogledu ukusa i mirisa. Tako da uslovi gajenja ne diktiraju boju, miris ili ukus određenog povrća ili voća. To isključivo odlika osobine sorte koja se gaji.
Povrće iz plastenika se ne gaji na zemljištu
I ovo je pogrešno. U većini plastenika sve se odvija na zemljištu. Ima onih sa suspstratima tj specijalnim sunđerima gde se simuliraju optimalni uslovi u pogledu dodavanja hrane i mineralnih materija u najboljem mogućem opsegu. Tada biljka dobija samo vrhunsku ishranu.
Ovo su dve osnovne predrasude za ovakav tip proizvodnje. Morate da znate, da se salata više uopšte ne gaji na otvorenom a ima slučajeva gde se čak i trešnja gaji u zaštićenom prostoru. Realno sve se manje gaji na ovorenom usled esktremnih uticaja na biljke. Suše, jako sunce i vremenskeneprilike ( pljuskovi, grad, oluje i vetrovi ) izmeštaju proizvodnju u plastenik. Ako je dobro sagrađen, odlično je mesto za proizvodnju.
Morate da znate da proizvodnja u zaštićenom prostoru ima niz prednosti u odnosu na onu na otvorenom. Povrće može da se proizvede onda kada ga niko nema, brže sazreva, zaštićeno je od atmosferskih uticaja. Proizvodi se u kontrolisanim uslovima ali miris i ukus su odlika isključivo sorte a ne uslova proizvodnje.
