Kako da uspešno organizujete amaterski povrtnjak na maloj površini

Svi koji žele da se bave povrtarstvom u takozvanim kućnim uslovima, nema potrebe  da se sekiraju zbog veličina parcele. Čak i najmanji prostor može postati povrtnjak uz pravilno planiranje, plodored i odabir biljaka koje ne zahtevaju mnogo prostora. Idealno mesto za povrtnjak mogu da budu i saksije ili drvena korita koja dodatno štede prostor i čine ga funkcionalnijim. Prilagodite povrtnjak svojim potrebama i ukusima, birajući povrće koje vaša porodica najradije konzumira.

Prvi koraci u planiranju

Mali povrtnjaci se mahom podižu usled želje da sami sebi proizvodite povrće bez upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu od bolesti i štetočina. Placevi, rehabilitovana seoska domaćinstva ili pak urbane bašte su danas najčešća mesta gde se uspešno može gajiti povrće. Međutim, zgodno je napraviti neki plan. Evo smernica.

1. Napravite spisak biljaka koje želite da gajite i u kojim količinama.
2. Procena prostora. Na osnovu odabranih biljaka odredite koliko vam je prostora potrebno za gajenje
3. Procena rasporeda biljaka u grupe u pogledu potrebe za hranljivim materijama

Grupa 1: Biljke sa visokim zahtevima za hranljivim materijama

• Primer. Krompir, tikvica, kupus, kelj, karfiol, celer, paradajz, paprika, praziluk.
• Saveti. Zemljište je najbolje da dobro obogatite stajnjakom i kompostom.

Grupa 2: Biljke sa umerenim zahtevima

• Primer. Luk (crni, beli), zelena salata, spanać, cvekla, šargarepa, peršun, rotkvice.
• Savet. Zemljište srednje obogatiti organskom materijom, najbolje kompostom.

Grupa 3: Biljke sa minimalnim zahtevima

• Primer: pasulj, grašak, boranija, bosiljak, mirođija.
• Savet. Ove biljke možete da gajite na zemljištu koje nije dodatno prihranjeno.

Plodored ključ dugotrajne plodnosti zemljišta

Još u doba Rimljana znalo se da zemlju treba "odmoriti" kako bi ostala plodna. Plodored podrazumeva rotaciju kultura kroz tri godine:

• Prva godina: Biljke iz grupe 1.
• Druga godina: Biljke iz grupe 2.
• Treća godina: Biljke iz grupe 3.

Svake godine zemljište treba prihraniti kompostom i stajnjakom pre rotacije biljaka. Neke biljke poput paradajza i jagoda mogu ostati na istom mestu dve do tri godine, ali ih je potrebno pravilno održavati uz redovnu prihranu preko lista.

Biljke čuvari i dobre komšije

U povrtnjaku postoje biljke koje pozitivno utiču jedne na druge a i mogu biti korisne u borbi protiv nekih štetočina. Kadifica je odlična u borbi protiv nematoda (zemljišnih crva) jer ih odbija. Neven i muškatle imaju sličan zaštitni efekat dok raštan odbija buvača kod kupusnjača. Takođe, kombinacija biljaka poput kukuruza, pasulja i bundeve pruža idealnu mikroklimu i prirodnu zaštitu.

Primeri dobrih i loših komšija

• Dobre komšije odnosno biljke koje možete zajedno da gajite su šargarepa i luk, boranija i kupus, tikva i paradajz. Međutim u loše komšije spadaju biljke koje nikako ne bi trebalo da gajite zajedno. To su: boranija i beli luk, kupus i paradajz, krompir i paradajz.

Ovo su samo neki od početnih koraka koje valja preduzeti ako podižete povrtnjak. Saveti su isti bez obzira da li je povrtnjak u zatvorenom prostoru ili na otvorenom.