Poslednjih godina celer zauzima sve važnije mesto među začinskim biljkama u domaćoj proizvodnji. Iako zahteva pažnju i redovno zalivanje, pokazalo se da su ulaganja mala, a proizvod skup i tražen. U kulinarstvu se koristi i lišće i koren, pa se svaki deo ove biljke dobro unovči. Trenutno se dosta traži jer je jedan od glavnih začina u pripremi zimnice.

Na zelenim pijacama kvalitetan komad celera često dostiže i cenu od 100 dinara, što ga čini jednom od profitabilnijih kultura za male proizvođače.

Prednosti gajenja celera

Zbog aromatičnih svojstava i prirodne otpornosti, celer nije preterano podložan napadu štetočina. To smanjuje troškove zaštite i čini ga privlačnim za gajenje čak i u manjim baštama. Najveći neprijatelji celeru su: suša, tvrdo zemljište i visoke temperature.

Najbolje uspeva na humusnim, peskovitim i dubokim zemljištima, uz redovno i obilno navodnjavanje. Tokom leta raste sporo, ali zato u oktobru, kada je klima prohladna i vlažna, celer najintenzivnije napreduje.

Berba se najčešće obavlja u novembru, neposredno pre zime.

Bolesti koje napadaju celer

Najčešća bolest celera je lisna pegavost (Septoria apii), ali se povremeno pojavljuju i: alternarija, viroze, plamenjača, bakterioze, sklerotinija, pitijum i botritis.

Ipak, septorioza lišća i stabla ostaje najopasnija pojava, naročito u drugoj godini, kada celer cveta i donosi seme. Tokom cvetanja bolest može da uništi cvetne drške i seme, što drastično smanjuje prinos i klijavost.

Preventivna zaštita podrazumeva redovno tretiranje sistemičnim fungicidima pre pojave bolesti.

Celer sve više privlači pažnju povrtara. Uz malo truda, redovno zalivanje i pažnju prema biljkama, moguće je ostvariti vrlo dobru zaradu, jer tržište traži kvalitetan, svež i domaći celer tokom cele godine. U nastavku pročitajte ceo tekst o gajenju celera