ODZVONILO SRPSKOJ MALINI
Malinari su redovno svake sezone, nezadovoljni otkupnom cenom, a pitanje se nameće samo od sebe – da li je malina i dalje „crveno zlato“ ili je postala neisplativ posao?
Nekada unosna proizvodnja donosila je dobru zaradu, interesovanje za sadnju je raslo. Međutim, kada se pretera, dolazi do problema. Višak maline na tržištu ruši cenu,jer se proizvodnja maline u Srbiji omasovila što je povećalo količine u ponudi a ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku.
MALINA I GREŠKE. ISTE SORTE, STARI PROBLEMI
Malina nije laka za proizvodnju. Mnogi su mislili da će sa istim sortama – polkom i vilametom – godinama ostvarivati dobru zaradu. Bez ulaganja u savremene tehnologije, protivgradne mreže, popularan sortiment i navodnjavanje, prinos i kvalitet počinju da opadaju. Malina traži promene.
Masovna proizvodnja dovela je do prezasićenja tržišta, dok konkurencija ne miruje. Malina iz Poljske, Mađarske, Hrvatske, pa čak i Maroka, preplavila je tržište. Njihova proizvodnja je modernizovana, a troškovi su niži, što im daje prednost u ceni.
MIT O SRPSKOJ MALINI – ISTINA KOJU NE ŽELIMO DA ČUJEMO
Godinama slušamo priče da je malina iz Srbije najbolja na svetu i da se za nju otimaju kupci. Istina je nešto drugačija. Kvalitet jeste odličan, ali tržište se menja – a mi se ne prilagođavamo dovoljno brzo. Traže se druge sorte, drugi ukusi, drugačije tehnologije gajenja.
U Crnoj Gori se, na primer, podižu novi zasadi sa potpuno drugačijim sortimentom, onim koji tržište trenutno traži. A mi? I dalje se držimo starih navika i nadamo se da će cena rasti.
MOŽE LI DRŽAVA DA SPASI MALINARE?
Tržište određuje cenu a država bi trebalo da pomogne kroz redovne subvencije i otvaranje novih tržišta. Kina, Turska, Rusija i EU pokazale su interesovanje za našu malinu, ali to ne znači da će cena biti visoka.
Turska je već veliki proizvođač i izvoznik, pa nije realno očekivati ogromnu potražnju za srpskom malinom. U trenutnoj situaciji, malinari mogu biti zadovoljni ako dobiju tek nešto malo višu cenu nego što je bilo prošle godine. Pritom, zima je suva, nema vlage, ozbiljnijih padavina nema na vidiku, pa je pitanje kakav će uopšte biti rod. To donekle može da ohrabri one proizvođače koji navodnjavaju i imaju saveremene zasade koji odolevaju vremenskim neprilikama.
BUDUĆNOST MALINE –OPSTANAK ILI KRAJ?
Sa rastom troškova goriva, repromaterijala i radne snage, postavlja se ključno pitanje – da li malina ostaje profitabilan biznis? Bez promena u proizvodnji, modernizacije i prilagođavanja tržištu, budućnost ovog voća je neizvesna.
Malina može ostati „crveno zlato“ – ali samo za one koji su spremni da ulažu, prate trendove i prilagođavaju se novim zahtevima tržišta. Za ostale, ovaj posao može postati siguran put u gubitke.
Da li ste razmišljali da umesto maline krenete u proizvodnju nekog drugog voća?
