Delatnost malih, uređena je tako da su se prilagodili tržištu i svoje zemljište iskorišćavaju na najbolji mogući način.
Mali proizvođači hrane se mahom, bave mešovitom proizvodnjom. Proizvodnja povrća i cveća u zaštićenom prostoru su osnovne delatnosti. Ulaganje u plastenike. vraća se prve sezone. Neretko potom, kreće se u ulaganje u još jedan, pa još jedan plastenik i tako dokle god se ima prostora.
Već sam pisao o tome koliko zaista košta podizanje jednog plastenika https://zelenanit.rs/postavljanje-plastenika/
Takođe mali se sve više okreću mini preradi. Prodaja gotovog proizvoda zahteva ulaganje ali je i veća dobit. Stoga se voće i povrće prerađuje u gotov proizvod koji se sa etiketom “ domaće “ vrlo brzo rasproda. Prodaja putem onlajn mreža ili direktno na pijaci odmah donosi novac.
LIČNI MARKETING I SIGURAN PLASMAN
Isto važi i za one manje stočare koji drže do 10 muznih krava i po pravilu su vezani samo za tu delatnost. Jedini siguran put u takvoj situaciji jeste proizvodnja sira. To mnogi i rade. Društvene mreže pomažu plasman ali i direktna prodaja ukoliko se ispostavi da je ponuđeni proizvod kvalitetan i zdravstveno bezbedan.
Prodaja nakupcima po bezobrazno niskim cenama, ucene prilikom otkupa sve više su prošlost jer dolazi do osvešćivanja proizvođača koji se okreću sebi. U porodicama malih proizvođača stasale su nove, mlade generacije poljoprivrednika kojima društvene mreže nisu nepoznanica pa se lako uključuju u marketing i reklamu sopstvenih proizvoda.
PIJACA ZLATNI IZVOR GOTOVOG NOVCA
Opcija zakupa tezge na pijaci u većem gradu često biva pun pogodak!. Odavno je poznato da Beograd može da “proguta” sve što se donese. Vikendom se na pijacama prodaje gotovo sve. Od voća i povrća, preko mlečnih proizvoda pa sve do gotove hrane. Zimnica, džemovi pa čak i torti i kolača. Vikendi su pazarni dani kada se sve proda i dobije gotov novac odmah. Bez čekanja, bez odloženog plaćanja bez prevare.
I NA KRAJU ORGANSKA
Organska proizvodnja kao novi vid ponude povrća i voća bez upotrebe pesticida, takođe je jedan od načina da se u proizvodnju uključe oni sa manje zemljišta. Organski proizvodi su skuplji po nekoliko puta od uobičajenih i gradovi svakako da imaju klijentelu koja je spremna da plati takav proizvod pod uslovom da je proizveden po svim standardima organske proizvodnje.
U Srbiji je pod organskom proizvodnjom 1% obradivih površina https://zelenanit.rs/organska-proizvodnja/
Ne smemo da zaboravimo da je Srbija pre svega agrarna zemlja i zadatak države je da promoviše i ulaže u sopstvenu proizvodnju hrane sa posebnim pečatom: ” Proizvedeno u Srbiji!”
Evo još malo o organskoj proizvodnji
