Šta su kisele kiše i zašto su opasne?

Kisele kiše nisu samo još jedna ekološka opasnost; one su ozbiljna pretnja biljkama, životinjama i ljudima. Ove kiše nastaju kada sumpor-dioksid (SO₂) i azotni oksidi (NOₓ), oslobođeni sagorevanjem fosilnih goriva, reaguju sa vodom u atmosferi i formiraju jake kiseline poput sumporne i azotne. Naizgled bezopasna kiša, koja padne na zemlju, postaje smrtonosna za šume, useve, zemljište i vodene ekosisteme. Takve kiše su česta pojava i niko nam na to ne skreće pažnju jer direktne zaštite nema. Kisele kiše su jedan od glavnih uzroka za propadanje useva i iznenadno sušenje drvenastih i zeljastih biljaka.

Kako nastaju kisele kiše?

Kada fosilna goriva sagorevaju, oslobađaju gasove poput sumpor-dioksida i azotnih oksida. Ovi gasovi u atmosferi reaguju sa vodom i formiraju kiseline koje se vraćaju na zemlju putem padavina.

• Sumpor-dioksid (SO₂). Gas bez boje, ali neprijatnog mirisa, nastaje uglavnom u termoelektranama i industrijskim postrojenjima. Spajanjem sa vodom, pretvara se u sumpornu kiselinu – glavni uzrok kisele kiše.
• Azotni oksidi (NOₓ). Ovi gasovi, naročito azotni dioksid (NO₂), nastaju u velikim količinama iz vozila, termoelektrana i aviona. U reakciji sa vlagom formiraju azotnu kiselinu, odgovornu za trećinu svih kiselih kiša.

Štete od kiselih kiša. Šume – pluća planete pod napadom

Kisele kiše uništavaju šume, posebno zimzelene, poput jele i bora, ali i listopadne vrste kao što je hrast. Procenjuje se da je čak 60% svetskih šuma oštećeno kiselim kišama. One:

• Otapaju kalcijum i magnezijum iz zemljišta, čime slabe koren.
• Oštećuju lišće, iglice i koru drveća, čineći biljke ranjivijim na mraz, bolesti i štetočine.
• Najugroženije su planinske šume sa tankim slojem tla i velikim količinama padavina.

Nevidljiva pretnja za zemljište i useve

Kiseline iz kiše menjaju hemijski sastav tla. Zemljište gubi ključne minerale poput kalcijuma i magnezijuma, neophodne za rast biljaka. Usevi postaju slabiji, što direktno utiče na prehrambeni lanac.

Vode – ekosistemi u opasnosti

Reke i jezera pogođena kiselim kišama postaju nepogodna za biljni i životinjski svet. Ribe masovno uginjavaju, a prirodni proces obnavljanja ovih voda traje decenijama.

Uticaj na zdravlje ljudi

Iako kisele kiše ne izazivaju trenutnu štetu na koži, posledice po zdravlje su ozbiljne. Udisanje zagađenog vazduha bogatog SO₂ i NOₓ povećava rizik od: astme i bronhitisa, kardiovaskularnih bolesti i dovode do prerane smrti.

Glavni krivci za kisele kiše

Najveći zagađivači su:

• Industrija i termoelektrane jer koriste fosilna goriva bogata sumporom.
• Saobraćaj. Vozila bez katalizatora ispuštaju ogromne količine azotnih oksida.
• Avioni i rafinerije. Zagađuju atmosferu visoko iznad tla, prenoseći problem na udaljene lokacije.

Zanimljiv primer je Norveška, koja trpi posledice emisija gasova iz Velike Britanije. Vetrovi prenose zagađenje stotinama kilometara daleko od izvora.

Kako možemo da se borimo protiv kiselih kiša?

Tehnološke inovacije mogu da pomognu na više načina. Tako recimo, ugradnja katalizatora u vozila smanjuje emisiju gasova i do 90%„Čisto“ sagorevanje fosilnih goriva koristi se u Švedskoj i smanjuje ispuštanje sumpor-dioksida za čak 80%. Pranje uglja i korišćenje prirodnog gasa umesto uglja drastično smanjuju emisiju SO₂. Norveška i Švedska koriste tehniku dodavanja krečnjaka u vode, za neutralizaciju kiselih voda, ali metoda je skupa i kratkotrajna. Vozila na baterije su još jedna mogućnost. Električa vozila smanjuju zagađenje, ali njihova proizvodnja zahteva litijum, čije kopanje takođe narušava životnu sredinu – što otvara novu ekološku dilemu.

Opstanak zavisi od nas

Borba protiv kiselih kiša nije laka ni jeftina, ali je nužna. Spašavanje šuma, voda i vazduha mora biti prioritet. Smanjenjem emisije štetnih gasova, čuvamo ne samo prirodu, već i zdravlje budućih generacija.
Industrijski napredak ima svoju cenu – pitanje je da li smo spremni da je platimo?