Tikva, ludaja ili bundeva. Različito ime a raznovrsna biljka koja je kroz istoriju dala na stotine vrsta i hibrida. Tradicionalno se gaji i svim delovima naše zemlje, međutim, takmičenje je već pitanje tradicije u Banatu po sistemu, ko će da proizvede, najveću.
Zato vredi znati nekoliko zanimljivosti o hranljivoj tikvi, biljci koja je istovremeno i ukusna i korisna.
Poreklo i osobine
Tikve su jednogodišnje biljke koje izvorno potiču iz Amerike, a danas se gaje širom sveta, naročito u toplim predelima. Dozrevaju u kasnu jesen i vekovima se smatraju simbolom plodnosti i obilja.
Zanimljivo je da današnja bundeva potiče od divlje vrste koja je rasla između Gvatemale i Meksika. Ovu biljku drevni Indijanci su izuzetno poštovali – toliko da su je sahranjivali zajedno sa mrtvima, verujući da će im obezbediti hranu na „poslednjem putovanju“.
Jeste li znali da od tikve možete i da zaradite? https://zelenanit.rs/bundeva-tikva-ludaja-profit/
Uslovi za uspešno gajenje tikve
Osetljivost i klijanje
Tikve su osetljive na niske temperature i lako stradaju čak i od slabog mraza. Pri optimalnim temperaturama od 22–24 °C, seme klija za tri do četiri dana. Tokom dugih letnjih suša potrebno je redovno navodnjavanje.
Idealno zemljište i uslovi
Za uspešno gajenje, najbolje uspeva na humusnom, peščano-ilovastom zemljištu sa neutralnom do blago baznom reakcijom. Ima velike zahteve u pogledu toplote, vlage, svetlosti i hranljivih materija, pa joj najviše odgovaraju ravničarski, topli krajevi i zemljišta bogata stajnjakom.
Rotacija i predkulture
Na istu površinu tikvu nije preporučljivo saditi najmanje četiri godine. Kao predkultura ne sme biti nijedna druga tikvenjača, jer to može dovesti do iscrpljivanja zemljišta i bolesti. Dobar komšija je kukuruz šećerac, naročito kada se sadi na rubu parcele.
Kukuruz šećerac inače može da se gaji kao rani kukuruz koji može da donese dobar prihod https://zelenanit.rs/kukurz-secerac-hranljivost-gajenje-isplativost/
Prihrana i zalivanje
Pored startnog đubrenja, preporučuju se još dve prihrane azotom tokom vegetacije. Redovno navodnjavanje i pravilna prihrana ključni su za zdrav i dobar prinos.
Berba i prinos
Vegetacija tikve traje od 130 do 150 dana, a plodovi su zreli kada listovi požute i kada dobiju narandžasto-žutu boju. Da bi se sprečilo prerastanje, preporučuje se branje barem jednom nedeljno. Dobro ishranjena biljka može dati 20–30 plodova, što znači prinos od 20 do 40 t/ha.
Gajenje i prinos
Osim startnog đubrenja, potrebno je obaviti još dve prihrane azotom.
Vegetacija traje od 130 do 150 dana, a tikve su zrele krajem juna kada listovi požute, a plodovi dobiju narandžasto-žutu boju.
Da bi se sprečilo prerastanje, tikve treba brati barem jednom nedeljno.
Prinosi mogu dostići i 50 t/ha, a dobro ishranjena biljka uz redovnu berbu može dati 20–30 plodova, što znači prinos od 20–40 t/ha.
Kako čuvati tikvu
Ako se pravilno čuva, ostaje sveža tri do četiri nedelje.
Najbolje je čuvati je na hladnom i tamnom mestu, daleko od izvora toplote i svetlosti.
Idealna temperatura za čuvanje je između 10 i 16 °C.
Hranljiva tikva u kuhinji
Tikva je izuzetno svestrana i može se koristiti u pripremi slanih i slatkih jela.
Među slatkim specijalitetima, najpoznatija je pita bundevara, dok je pečena tikva sa cimetom prava jesenja poslastica koju obožavaju i deca i odrasli.
Za ljubitelje slanih jela, tikva je odličan dodatak raznim varivima i čorbama, gde obogaćuje ukus i teksturu.
Postoji zabluda da se tikva u industriji koristi kao osnova za sokove. Međutim, većina sokova pravi se od jabuke, dok bi prerada tikve znatno poskupela proizvodnju zbog njenog specifičnog sastava i teksture.
Zato je mnogo jednostavnije i ukusnije staviti tikvu u tepsiju. Isecite je na parčiće, pecite na 200°C oko pola sata, a zatim pospite cimetom i uživajte u prirodno hranljivom ukusu tikve.
